Чак су и најобичнији производи које користимо у свакодневном животу резултат сложених процеса и поступака обраде, као и састојака у њима, који, међутим, могу бити штетни по наше здравље. То се у првом реду односи на козметику. Шта чини Европска унија како би се осигурала безбедност ових производа?

Јарке боје, обећања лепоте и заводљиве ароме три су елемента паковања већине козметичких производа. Сваки избор који направимо мора да гарантује и безбедност нашег здравља, јер хемикалије у њима имају потенцијал да негативно утичу на процесе у телу. Безбедност производа за личну негу и улепшавање препуштамо регулаторним органима, али је такође ствар индивидуалне одговорности да се информишемо како бисмо направили најбољи могући избор, а у случају сумње у квалитет, да упозоримо надлежне органе.

Према неким научним истраживањима, једна жена у просеку редовно користи 6 производа за личну негу који садрже око 85 различитих хемијских састојака.

Да ли су прописи о безбедности производа широке потрошње довољно ефикасни на европском нивоу? Ево шта о томе каже Габријела Руменова, креаторка платфоме „Ми, корисници“ и стручњак са преко 15 година искуства у решавању корисничких случајева.

„Неоспорна је чињеница да путем уведених захтева, који су непрестано подложни допунама, у оквиру бројних директива и прописа за општу безбедност роба и услуга, у целини, као и у појединим секторима, европско законодавство обезбеђује највиши степен заштите потрошача. Није случајно да су проблеми, када постоје, везани за производе који су произведени у трећим земљама и, заправо, испуњавају захтеве прописа који су на снази у тим државама, али не могу бити пласирани на заједничко европско тржиште због неусаглашености са европским законодавством. Зато смо сведоци колико често се одржавају састанци са представницима власти, произвођача и увозника, углавном из Кине, како би постали свесни да морају да испоштују европске стандарде ако желе да продају своју робу на заједничком европском тржишту. У том смислу, да, прописи о безбедности производа широке потрошње на европском нивоу су најбољи. Посебно је питање како, након увођења ових прописа и преношења предметних директива у национална законодавства земаља чланица, надзор над тржиштем врше национални контролни органи, колико је развијена потрошачка култура у различитим друштвима, како би она ефикасно могла да користе податке у регистрима који се креирају и одржавају на основу резултата спроведене контроле, а доступни су не само предузећима, већ и грађанима.“

На основу информација које су доступне Вама као стручњаку, какав закључак можете извући у погледу тога колики је удео састојака кориштених у козметичким производима који су регулисани прописима?

„Постоји посебна директива, али и уредба, која се тиче козметичких производа. Задатак ових нормативних аката је да обезбеде висок степен заштите здравља људи. У ту сврху уведен је низ обавеза за произвођаче и трговце ове врсте производа, од дозвољених састојака у њиховој производњи – преко информисања потрошача о састојцима који се користе у поједином производу, до мера за спречавање фалсификовања, јер и то такође крије многе ризике.”

У последње време све су популарније апликације уз помоћ којих се скенирањем бар кода одређеног козметичког производа приказује процена његовог састава и безбедности. Једна од њих – COSMILE, користи базу података Европске комисије. Како оцењујете овакве иницијативе?

„Мислим да сваки савремени начин на који корисници могу брзо и лако доћи до синтетизованих, али и проверених и поузданих информација које их занимају или би требало да их занимају, представља добру могућност. Најважније је да се информације црпе из базе званичних извора, каква је неспорно Европска комисија, на пример, која има релевантне регистре и списак дозвољених хемијских супстанци, у овом случају у области козметике, и њихове граничне вредности. Али треба бити опрезан по питању извора, као и услова коришћења ових апликација – да ли се захтевају лични подаци, да ли се плаћа“.

Ближи се лето, а чини се да се током ове сезоне и периода годишњих одмора користи још више козметике у односу на остали део године. Какав савет бисте дали потрошачима, како да током одмора овде у Бугарској, као и у другим европским земљама – не буду доведени у заблуду и како да направе прави избор приликом куповине козметике? Такође је постао тренд да се козметика, па и храна, продаје у групама на друштвеним мрежама...

„Свакако да продаја оваквих производа путем интернета носи озбиљне ризике, посебно када их нуде лица која се не баве трговином, већ им је то допунска делатност, па сходно томе не могу да сносе одговорност ако наступе здравствени проблеми, па чак и трајна оштећења. Није сигурно да ли је козметика која се продаје на интернету оригинална или не, само због тога што је наведено да се ради о производу неког популарног бренда. Ако се нуди као кућна козметика, онда не знамо како је припремљена, како је чувана и какви састојци се у њој налазе. С једне стране, добро је знати шта производ садржи, али с друге стране, просечан потрошач не може да зна до какве реакције могу довести различити састојци који су у интеракцији, уопштено или конкретно код њега самог, јер неки људи имају осетљивију кожу, могу имати алергије или овакви производи могу активирати алергије. Зато морамо бити веома опрезни. То важи и за масаже које се нуде на плажи, јер су сада доступне скоро свуда. Морамо да проверимо како се чува козметика која се за њих користи, јер ако стоји 12 сати на температури од 40 степени, изложена директној сунчевој светлости, свакако мења своје карактеристике, одвијају се хемијски процеси који доводе до промена, а ово сасвим сигурно са собом носи ризике. Када је реч о козметичким производима које бирамо за лето, треба да се определимо за оне који имају UV филтере, али је добро запамтити да у ствари неки од њих штите само од UVB зарака, али да постоје и UVA и UVC зраци које такође треба узети у обзир. Зато је при избору козметике добро тражити производ са заштитом широког спектра.“

Предстоје избори за Европски парламент. По Вашем мишљењу, у ком правцу би будући европосланици требало да раде са становишта потрошача, шта бисте им препоручили – које законодавне иницијативе бисте желели да буду спроведене?

„Свакако бих волела да видим да се наставе напори да се дигитално тржиште, где је превенција дистрибуције опасне робе најважнија, задржи у фокусу, јер знамо да ове робе теже прелазе границе, али се релативно лако дистрибуирају онлајн. Да се не дозволи пројектовање и имплементација система који су ризични за кориснике, какве су, на пример, играчке са гласовним функцијама које изазивају опасно понашање или кућни апарати који могу да деле осетљиве информације са целим светом и чине нас рањивима. Важна тема је и увођење правила за активности инфлуенсера, јер су утицајне личности заиста снажно присутне у дигиталном свету. Њихово понашање утиче на понашање младих потрошача, који су рањива група, и то не само на понашање купаца роба и услуга, већ и на њихову реализацију као појединаца у јавном животу. Због тога је веома важно поставити одређене оквире по питању тога шта би могли да промовишу, а шта не. Овде се може узети пример француског специјалног закона о активностима инфлуенсера који је на снази већ скоро годину дана.“

Очекује се да ће приходи на тржишту козметике на глобалном нивоу за ову годину премашити 108 милијарди долара, а годишњи раст у овој сфери биће већи од 4 одсто.

Правила европског тржишта козметике се стално ажурирају. У 2022. години, преко 20 супстанци је забрањено или ограничено за употребу у козметичким производима. Дозвољени нивои концентрације састојака се такође врло често ревидирају, при чему се у обзир узимају најновије научне публикације и истраживања. Овај процес је неопходан и важан да би се осигурала безбедност милиона потрошача у Европској унији.

Поређења ради – организација која позива на безбедну козметику у САД даје као добар пример прописе у Европској унији, наводећи да је у последњих 20 година у ЕУ забрањено око 24.000 хемикалија за употребу у козметичким производима, док их је у истом периоду у САД забрањено само 13.

Током мартовског представљања годишњег извештаја Safety Gate-а – европског система за брзу размену информација о опасним робама широке потрошње, који помаже да се оне повуку са тржишта, европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс рекао је да су прошле године козметички производи најчешће класификовани као они који садрже састојке који представљају ризик по здравље:

„Националне власти из 30 земаља свакодневно у систем уносе информације о радњама које предузимају – о забрани или ограничавању продаје опасних производа откривених на њиховим тржиштима, о заустављању опасних производа на својим границама или о њиховом повлачењу са тржишта. Чим националне власти информације унесу у систем, Европска комисија проверава пријаву и исту одмах шаље надлежним органима како би проверили да ли такви производи циркулишу на тржиштима. Тако да постоји систем и добра сарадња између власти у циљу обезбеђивања заштите на целокупној територији Европске уније. У последњих годину дана по први пут је козметика била та која је најчешће регистрована у систему опасних материја. На другом месту су дечије играчке, моторна возила и електрични апарати и опрема. Здравствени ризик у случају козметике повезан је са хемијским супстанцама. Пример је хемикалија – синтетички мирис – бутилфенил метилпропионал, који је забрањен од марта 2022. године, због тога што може да утиче штетно на плодност и да иритира кожу“, рекао је европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс. У децембру ће на снагу ступити нова законска регулатива која ће морати да се примењује у свим државама чланицама (General Product Safety Regulation / Уредба о општој безбедности производа), којом се ажурирају правила безбедности за робе широке потрошње, без обзира на земљу порекла или на то да ли се оне продају у продавницама или на мрежи. Нова законска регулатива има за циљ да побољша усклађеност са сигурносним прописима и надзор над тржиштем, као и да олакша повлачење опасних производа.

Превод: Свјетлана Шатрић