Бугарска баница и шопска салата у више наврата су се нашле на челним позицијама светских гастрономских ранг-листи. Али, далеко од тога да се бугарска национална кухиња може ограничити само на ова два јела, нити само на ћуфте, ћевапе, пржени кромпир са сиром и шкембе чорбу који се налазе у понуди сваког ресторана. Јасно је да све више домаћих јела и вина постаје саставни део јеловника наших ресторанских објеката, али у том правцу би се дало направити још много тога. А професионалци често расправљају о томе која јела можемо назвати бугарским. Разлог за то лежи у чињеници да је велики део ових намирница својствен и нашим балканским суседима. Осим тога, понегде постоји тенденција ка савременијем тумачењу наше националне кухиње као одговор на промене укуса клијената и ширење тзв. гурманске културе.

• 5 популарних бугарских јела која ће вам се можда чинити ... чудним

• Окуси Бугарску, упознај је и заволи!

Па ипак, у основи свега су традиционални бугарски производи и рецепти наших бака и прабака. Како се чува ово огромно богатство и може ли се наша земља афирмисати као глобална гастрономска дестинација?

Наш потенцијал у том погледу је огроман и неоспоран. Интерактивна кулинарска мапа бугарског говорног подручја, коју је припремио тим Бугарске академије наука (БАН) даје општу представу о разноликости нашег гастрономског наслеђа.

Која би домаћа јела, међутим, могла постати део туристичке визит карте Бугарске?

То је, пре свега, баница, категорична је Маргарита Котева – главни асистент на Институту за бугарски језик и део тима који је израдио мапу. „Она је заступљена у готово свим регионима, са различитим врстама пуњења. Почев од зељанице, коју припрема бугарска мањина у Корчи /Албанија/, па до региона Малог Трнова, а такође и у северној Добруџи – свуда налазимо невероватну разноликост баница“, каже Маргарита Котева и наставља да набраја:

„Од млечних производа можемо издвојити наше познато кисело млеко, наш домаћи путер, наш свеж сир. На пример, једна моцарела се може заменити свежим бугарским сиром. Можемо истаћи и јела припремљена са булгуром, који је изузетно здрав. Имамо јагњетину са булгуром, шљиве са булгуром и разна слатка јела. На пример, халва, која се припрема са тзв. петмезом или маџуном – је једно изврсно слатко јело. Или наше предјело са сувим паприкама, која се прави у северозападној Бугарској. Визит карта може да укључи и рибљу чорбу или саламурику, која се прави у Тутракану. Да не говоримо о различитим врстама плакије – шаран плакији, ципула плакији, које се припремају у црноморском региону...“

Уз све постојеће популарне телевизијске кулинарске емисије, људи траже нове гурманске емоције, а расте и интересовање за фјужн кухињу. Многи наши професионални кувари почели су да модернизују традиционалне бугарске рецепте у складу са новим трендовима у сектору.

„Зависи од самих кувара који ове намирнице стављају на јеловнике хотела и ресторана. Питање је да треба проценити у којој мери то треба да раде, јер је бугарска кухиња под утицајем европске кухиње. У великом броју случајева, и овде имамо рецепте који су се мењали током година и више нису тако аутентични. Неки квалитетни домаћи производи направљени по бугарској рецептури могу се убацити у одређено јело како би се добио мало модернији призвук и изглед. Али људи у нашој земљи треба да наставе да инсистирају на конзумирању јела бугарске националне кухиње у нашим ресторанима. Чак би у јеловницима требало да постоји посебан део за специфична бугарска традиционална јела“, каже у закључку Маргарита Котева.

Прочитајте још:

• Бугарска – земља укуса и мириса

• Љутеница, а сада и баница – Макико жели да у Јапану популаризује још један бугарски специјалитет

Фотографије: БТА, БГНЕС