Физичко и ментално здравље људи током целог живота главна је тема Европске недеље јавног здравља. Иницијатива има за циљ да подстакне сарадњу између медицинских специјалиста у Европи, да нагласи значај јавног здравља и нађе глобални приступ решавању проблема. „Здравље је политички избор“ поручује нам кампања наглашавајући значај политике у најширем смислу за свеукупно здравље.
Међутим, зашто је расправа о јаввном здрављу део политичке агенде?

„Здравље као политички избор значи да свако деловање или нечињење политичара има своје последице за јавно здравље. Фокус, међутим, треба да буде на превенцији кроз употребу савремених комуникационих технологија. Она је кључна у спречавању и заштити од болести које се брзо шире. Тиме ће се уштедети трошкови и за здравство,“ рекао је проф. др Румен Стефанов, шеф Катедре за социјалну медицину и јавно здравље на Медицинском универзитету у Пловдиву у интервјуу Радио Пловдиву – БНР.
Када причамо о јавном здрављу, одмах нам на памет пада синдром сагоревања на послу. Овај синдром најчешће погађа особе које се баве друштвено значајним професијама, као што су лекари и професори. То су људи који имају велике одговорности, који стално желе да се усавршавају и веома су одани својој професији. Људи који због обавеза немају пуно времена за одмор.

Према истраживању у Бугарској, које је спровела Конфедерација рада „Поткрепа“, професори су најпогођенији овом појавом. Синдикати указују да се код нас занемарују проблеми везани за бурнаут међу професорима и да нема сврсисходних мера за превенцију и рехабилитацију. Зато саветују свима да сами процене своје стање и ограниче стрес. „Човек мора да буде у стању да прво буде користан и добар себи и својој породици, тек онда може да буде добар у свом послу,“ рекао је у разговору за Радио Видин – БНР психолог Кирил Кунчев. Међутим, важно је разликовати стрес од изгарања на послу:
„Стрес је привремена реакција најчешће изазвана конкретним догађајем у нашем животу. Осећамо стрес када наше менталне, физичке и емоционалне резерве премашују ниво личног комфора. Код изгарања на послу имамо реакцију на прекомеран и продужен стрес, због чега осећамо менталну и физичку исцрпљеност. Синдром сагоревања на послу изазива негативан однос према послу и људима који су повезани с њим. Наша ефикасност опада, удаљавамо се од посла и људи око нас. Када упаднемо у бурнаут синдром често не верујемо да се ситуација може променити набоље и препуштамо се осећају безнађа и немоћи.“

Изгарање на послу је много више од осећаја сталног умора. Специјалиста сумира симптоме ове опасне по наше здравље појаве:
„Симптоми синдрома сагоревања односе се на осећај физичке или менталне исцрпљености. Ту долази и осећај негативизма у вези с послом и смањена ефикасност на послу. Прво се појављују симптоми емоционалног стреса – мањак енергије, несаница, осећај кривице. Међутим, када се стање искомпликује, запослени не жели да иде на посао, губи самоконтролу, постаје раздражен и агресиван или се повлачи у самоизолацију, долази до поремећаја навика у исхрани, постаје све отуђенији. Могућа је и појава мигрене, болова у срцу и погоршања хроничних болести. Постепено опада његово интересовање не само за професионалне активности, већ и за друштвени живот. Постаје равнодушан и према свом изгледу и животу чланова своје породице.“

Сагоревање на послу је стање чији се узроци и симптоми повезују једино и само с преоптерећењем на послу и неправилним управљањем стресом, категоричан је специјалиста.
Саставила: Гергана Манчева
Извор: интервјуи Живке Танчеве – Радио Пловдив и Викторије Топалске – Радио Видин БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Pixabay, Радио Пловдив - БНР, Pexels
Више од 80% Бугара почеће да користи вештачку интелигенцију у наредне три године, и то из свих старосних група друштва. Данас готово да не постоји бугарски ученик који не користи услуге Chat GPT-а док пише домаћи задатак. Ово ставља нове изазове пред..
Срби широм света обележавају годишњицу од трагедије у Новом Саду Срби у дијаспори ће се 1. новембра придружити позиву студената и обележити годишњицу пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је живот изгубило 16 људи, преноси..
Према подацима Амбасаде Републике Бугарске у Берну, закључно с 2024. годином у Швајцарској живи и ради више од 13.000 наших сународника. „Статистика је динамична и стално се мења, на шта свакако утичу мандатне радне позиције које многи Бугари заузимају,..
Проценат грађана ЕУ који користе железнички превоз порастао је за 5,8% у 2024. години, показују подаци које је европска статистичка служба Евростат..
Софија је добила ново културно уточиште. Phenomena је први музеј у нашој земљи који је искључиво посвећен вези између науке и уметности. Музеј представља..