„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог, или живот, или врло, или црква, или чекање, или ширина, или отров, или где, или младост, или језик и друго слично овоме? И тако беше много лета. Овако пише Црноризац Храбар у свом делу „О писменима” с краја IX века – једином сачуваном писаном делу које говори о стварању словенског писма. Текст је, према историјским подацима, највероватније написан на првом словенском систему који је успоставио Константин-Ћирило Филозоф – глагољици. У тим временима, жеља за очувањем идентитета новопреобраћеног бугарског народа, као резултат политичке воље кнеза Бориса I, изнедрила је језик којим и данас пишемо.
Да ли је словенско писмо бугарско?
Уз различита тумачења историјских чињеница извучених из конкретног контекста, све чешће се може прочитати да су солунска браћа Ћирило и Методије по налогу кнеза Ростислава створила најстарије словенско писмо не за Бугаре, већ за Моравске Словене, и да никада раније нису били у Бугарској. „Да, они су из Солуна“, објашњава за Радио Бугарску проф. Елка Мирчева, заменица директора Института за бугарски језик Бугарске академије наука. “Град је у то време био густо насељен компактним словенским бугарским становништвом које говорило источно-бугарским дијалектом“, појашњава она.
Управо овај дијалект узимају као основу писма које су створили. Проф. Мирчева као изузетан допринос, који је после њих недостижан, дефинише то што је Константин-Ћирило Филозоф успео да пронађе тачно одређено слово за сваки глас, покривајући тако све специфичности бугарског језика. Неоспорна је историјска чињеница да је аутор нашег писма Константин-Ћирило Филозоф. Средином IX века, управо је он приступио стварању словенског писма, названог „глагољица“, на коју је, заједно са својим братом Методијем, преводио богослужбене књиге.
Када је настала глагољица?
Овде се намеће друго контроверзно питање – да ли је 855. тачна година настанка нашег писма? Ова година је званично призната у бугарском образовном систему и јавности, међутим, доцент Дијана Атанасова са Факултета за словенску филологију Универзитета у Софији, са катедре за Ћирилометодијевистику и специјалиста за средњовековну бугарску књижевност говори нам о другој хипотези.
„Словенско писмо, глагољица, настало је када се великоморавски кнез Ростислав обратио византијском владару Михаилу III са молбом да му пошаље учитеља да просветли своје новопреобраћено друштво. А то се догодило 862. године, а, по мени, 863. је неспорно година настанка наше азбуке“, каже у интервјуу за Радио Бугарску доцент Атанасова. Једини писани споменик у којем се помиње конкретна цифра је дело „О писменима“ Црнорисца Храброг, а година која је тамо наведена је 6363, која се може прерачунати према различитим календарима који су се користили у средњем веку. Било их је неколико, али су најпопуларнији били византијски и александријски, по којима одговара 855. односно 863. години. Многи историчари подржавају тезу да се ради о 855. одини због чињенице да се у житију Светог Ћирила Филозофа каже да управо тада одлази код брата Методија у манастир у Малој Азији на Олимпу, где обојица бораве и баве се књижевношћу. Осим тога, за превод светих списа је потребно време, а то је додатни аргумент у бугарској историјској науци – да су они тада креирали азбуку, радили на преводима, а то је захтевало време. Али одмах се поставља питање – за кога су створили ову азбуку? Коме је она била потребна? И овде се појављују додатна тумачења историјских извора везаних за неоспорну политику Византије, која је за циљ имала евангелизацију народа који су насељавали околне територије и која је била повод за настанак нашег писма.“
Радио Бугарска је спровео и сопствено независно истраживање, која није довело до коначног одговора вештачке интелигенције, јер ни она после дугог лутања у осмогодишњем јазу није имала дефинитиван одговор.
Без обзира на то да ли ћете и ви данас довести у питање оно што сте научили у школи или веровати академској експертизи у вези са тачном годином настанка глагољице, да ли ћете и даље глагољицу називати бугарским или словенским писмом, једно је сигурно – њен огроман значај за формирање и очување бугарског националног идентитета. Доцент Атанасова је истакла хуманистички значај образовно-васпитног рада током Међународног научног форума у Атини, посвећеног светим равноапостолима, на коме је представила научни извештај.
„Ученици Ћирила и Методија морали су да створе језик, а не само писане знакове. А њихов рад је изузетан и по томе што је стварање овог језика довело до појаве књижевности чији су престиж и ауторитет постали једнаки најзначајнијим и најприхваћенијим светим језицима тог доба.“
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..
Бугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар 1903-1909 г" слави 115 година од свог оснивања. Тим поводом ће 30. септембра, на тргу у овом нашем..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је..