Не постоје статистички подаци о броју бугарских ансамбала народних песама и игара у иностранству. Али једно је сигурно – ови аматерски састави расути на свим континентима света представљају жив мост између Бугарске и остатка света. Др Јулија Попчева с Института за етнологију и фолклористику при БАН детаљно проучава аматерске фолклорне саставе у земљи и иностранству у оквиру пројекта везаног за утврђивање димензија нашег националног и европског идентитета. Она долази до закључка да су поменути ансамбли и њихове активности постали својеврсно језгро друштвене и културне комуникације ван матице. „У овим ансамблима се окупљају људи који се иначе никад не би спојили и тиме се развија средина у којој се стварају не само нова пријатељства, већ се подстиче и осећај заједнице и припадности, осећај узајамне помоћи и сарадње, празничности и суживота,“ каже др Јулија Попчева.

„Они су чувари и проводници бугарске културе у иностранству. Тако, рецимо, током тзв. Дана културе се организују бугарски штандови, промовише се туристички потенцијал наше земље, представљају се бугарска традиционална јела, различити предмети из свакодневног живота, ружино уље, као и наше народне игре, ношње и песме и све оно што одређени бугарски ансамбл или удружење има као знање и искуство везано за нашу земљу.“

Веома често ове формације морају да се званично легитимишу пред локалним властима у иностранству и у те сврхе региструју своја удружења која постају срж живота припадника бугарске заједнице. 

„На пример, у Бордоу, у Француској, где сам ја провела шест месеци, тамошњи ансамбл представља једино свебугарско удружење у граду,“ каже др Попчева и додаје: „Тако је, заједно с још неколико активних делатника, састав постао језгро које уједињује локалну бугарску заједницу. И то је веома важно свима, јер у Бордоу, на пример, за разлику од осталих великих градова у којима живе компактније бугарске колоније, нема бугарске допунске школе. У граду нема и бугарске цркве и за богослужења се користи руска црква у близини Бордоа. Дакле, ово удружење је једино место где се наши сународници могу срести и дружити.“

Фолклорни састави Бугара у иностранству имају и своју „друштвену мрежу,“ каже др Попчева. Сваке године они се окупљају на путујућем сабору „На тргу друге Бугарске.“ 

Овогодишње окупљање одржано је у мају у Палма де Маљорки. Поред „На тргу друге Бугарске“ основано је и Удружење бугарских фолклорних састава у иностранству.  Осим тога, постоји читаво тржиште везано за фолклорне фестивале на Старом континенту. Ношње, реквизит, музику и образовни материјал групе набављају из Бугарске. С друге стране, професионални кореографи из Бугарске често гостују овим саставима у Европи и обучавају их. „Тако да је веза између Бугарске и ових састава веома жива,“ истиче др Попчева. 

„Неки од њих, поред народних игара, имају хорове, док други паралелно развијају и делатност допунских школа. Чак се понегде могу видети и мешовита удружења, као што је, на пример, бугарско-шпанско удружење, које с једне стране има за циљ да подржи Бугаре који су се преселили у Шпанију, а с друге – организује догађаје како би Шпанци упознали Бугарску, тј. покушавају да организују екскурзије за Шпанце који живе у Бугарској. Дакле, између свих ових активности постоји преплитање у покушају да се Бугарска равноправно позиционира уз остале земље ЕУ,“ закључила је др Јулија Попчева.  

Прочитајте још:

• Бугари Европљани: Код куће су и овамо и тамо

Саставила: Венета Николова

Извор: интервју Јане Бојанове за емисију „Европа – нова генерација“ БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова