Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске, оцртавају једну ширу слику догађаја, која надилази тумачење историје коју учимо у школи.
Да ли сте знали да су по сећањима Димитра Горова, које је забележио Захари Стојанов, само карте прве групе четника, састављене од 40-ак људи који су се 16. маја 1876. године, заједно са песником и револуционаром Христом Ботевим у Ђурђеву укрцали на брод „Радецки“, коштале 650 златних франака, што је у то време било довољно за капитал мањег предузећа. Карта за трећу класу за сваког укрцаног четника – 195 људи прерушених у баштоване који путују у Србију – коштала је колико и модерна пушка.
Новац за оружје, што такође није био безначајан износ, обезбедила је Бугарско хуманистичко друштво које је деловало у Букурешту од августа 1875. до јула 1876. године. Формално је основано ради прикупљања средстава за устанак у Босни и Херцеговини. Његов наследник је Бугарско централно добротворно друштво.
Овим, како бисмо их данас назвали „невладиним организацијама“, формално руководи Кирјак Цанков – члан тада угашеног Бугарског револуционарног централног комитета (БРЦК) у Букурешту. У стварности, међутим, обе организације предводи руски дипломата Владимир Јонин који одлази у Влашку као изасланик руских „Словенских комитета“. У пракси, „Словенски комитети“ играју водећу улогу у руској спољној политици према Србији и Бугарској у вези са источним питањем – како ће бити подељено наслеђе Отоманског царства на Балкану. Изјавили су да ће подржати образовање и цркву у Србији и Бугарској. У стварности, у условима руске аутократије, они су инструмент који руској дипломатији омогућава да води хибридну пропаганду и оружане акције на Балкану.
Поставља се питање зашто су 1875. године „Словенски комитети“ одбили да Христу Ботеву и БРЦК на чијем челу се налазио пруже финансијску подршку и оружје за организовање устанка у Старој Загори, али су неколико месеци касније стали иза Априлског устанка?
Комитети и њихове филијале у Влашкој контролисали су рад ђурђевског комитета, који припрема Априлски устанак да би потом био распуштен крајем 1875. године. Преко својих филијала „Словенски комитети“ су с друге стране Дунава преузели координацију чета које је требало да из Влашке и Србије уђу у Бугарску, како би потпомогле устанак против османске власти.
Шта се десило? Русија и Аустроугарска су током 1875. године активно потпомагале устанк у Босни и Херцеговини. Беч и Санкт Петербург су се договорили да устанак постане повод за сазивање међународне конференције на којој ће се одлучивати о источном питању. Ако прочитате ватрене политичке чланке Христа Ботева у револуционарној штампи, видећете како се активисти БРЦК плаше да ће Бугарска пропустити тренутак за устанак и покретање питања свог ослобођења. БРЦК доноси одлуку да организује такав устанак. У августу и септембру 1875. године Ботев одлази у Кишињев и Одесу да тражи новац и оружје.
Али „Словенски комитети“ и бугарска емиграција која је под њиховом контролом у Русију се враћају празних руку. Русија је у то време поштовала уговоре са Аустроугарском и није желела да дође до побуне Бугара. Али устанак у Босни и Херцеговини је утихнуо без резултата. Отоманско царство које ужива подршку Британије одбија да сазове конференцију за промену статуса кво у балканским земљама. Санкт Петербург осећа да има одрешене руке и полаже наде у Бугаре. Христо Ботев из више разлога не учествује у раду ђурђевског комитета, али се спрема да се придружи четама које је требало да пређу преко Дунава. Крајем априла и почетком маја 1876. године Ботев поново одлази у Кишињев и Одесу где је дочекан срдачно, а такође добија и средства. Будућој Ботевљевој чети „Бугарско хуманистичко друштво“ придружиће своју добро финансирану и наоружану групу, која је спремана за прелазак у Бугарску – чету „Свети Георги“.
Бугари у својој историји имају и такве срећне моменте када се њихови национални интереси успешно уклапају у велику међународну политику и испливавају изнад противречности великих сила. Најграндиознији такав успех је подвиг Априлског устанка, који је плаћен жртвовањем револуционара какви су Христо Ботев и сви учесници устанка. Догађаји из 1876. године биће покретач бугарског ослобођења и довести до васкрсења бугарске државе.Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..