Наставља се тренд промене светског поретка, непоштовања међународног права и примене војне силе као механизма за постизање политичих циљева, наводи се у извештају Војнообавештајне службе за 2023. годину.
„Ови дестабилизујући фактори настали су углавном као последица деловања Русије и других ауторитарних земаља. Циљ Кремља је да поврати свој утицај у постсовјетском простору, а употреба војне силе ствара дугорочне претпоставке за милитаризацију међународних односа,“ истиче се у документу.
У регионалном аспекту, рат Русије против Украјине карактеришу два основна тренда – раст територијалних претензија Кремља и његова тежња ка постепеној ескалацији оружаног сукоба. Такође, смањују се шансе да се дипломатским путем постигне дуготрајни мир, истиче служба.
„Без обзира на озбиљне напоре и обавезе међународне заједнице, тензије на Западном Балкану су и даље високе. Истовремено, нису искључени покушаји постизања спољнополитичких циљева применом војне силе и/ли прекрајањем граница, формално у складу с међународним правом. Индикатор за то је све већи војни потенцијал одређених држава. Главни дестабилизујући фактори и даље су недостатак напретка у дијалогу и односима између Србије и Косова и деструктивно сепаратистичко деловање босанских Срба,“ стоји у документу.
„Миграциони токови у Европи, укључујући кроз територију Бугарске, представљају трајан проблем с негативним утицајем на безбедносно окружење. Због сукоба на Блиском истоку расте миграциони притисак на Европу балканским и медитеранским рутама, а тиме расту и могућности коришћења миграционих процеса у хибридним операцијама усмереним против ЕУ,“ сматра Војнообавештајна служба, преноси БТА.
О изборима се може говорити када постоји политичка алтернатива, а тренутно је нема. Премијер Росен Жељасков је ово изјавио у одговору на новинарско питање о могућности да се распишу ванредни избори, у контексту случаја градоначелника Варне, приликом..
Влада Бугарске преживела је и четврто гласање о поверењу. Кабинет Росена Жељаскова подржао је 131 посланик, „за“ смену власти гласала су 83 посланика, а уздржаних није било. Против предлога гласали су посланици владајуће формације ГЕРБ-СДС – 64..
Након четири сата расправе у среду, у петак ће народни посланици по четврти пут гласати о поверењу влади Росена Жељаскова. Четврти предлог за изгласавање неповерења Влади поднела је најмања парламентарна снага – „Величина“, због неуспеха владине..