Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Празнично расположење са децом из летње школе у Националном етнографском музеју при БАН

Фотографија: БГНЕС (архива)

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од радозналих малишана који похађају летњу школу за ученике од 7 до 12 година у Националном етнографском музеју при БАН. Етнограф-почетник нам каже да је Ивањдан веома стар празник на бугарском тлу:

"Ујутру се сунце купа у рекама и језерима, а људи затим улазе у ту воду, јер верују да је она лековита. Такође, звезде силазе на земљу и биљкама придају лековиту моћ.Тада људи излазе и беру биљке и траве" – прича Иво.


Након што се окупају у сунчевој води, људи се ваљају по росној трави, јер сматрају да је и она, попут воде, лековита" – додаје деветогодишња Емануела из 6. ОШ "Гроф Николај Игнатијев" у Софији.
"А у ноћи пред Ивањдан, пошто на њивама има росе, вештице узимају своје кецеље и вуку их по земљи за собом. Онда одлазе у своје њиве и тамо исцеде воду из кецеља. Тако краду туђи берићет и плодност. Зато су људи изводили многе ритуале за плодност међу којима је и 'молитва за кишу'". 


За Антонину – ученицу првог разреда 18. СШ у Софији, Ивањдан је један од најпосебнијих дана у години.

"На Ивањдан ја сам радосна, јер се толико ствари дешава. И сунце тако јако сија, јер жели да је најсјајније."


Дечју причу о Ивањдану наставља Марија Бојанова – уредник и музејски педагог Националног етнографског музеја при БАН:

"Трудимо се да научимо децу како настаје традиција у древности, како се временом мења и стиже до нас у облику у којем је данас познајемо. Али у сваком случају, Ивањдан је веома древни празник повезан са култом сунца, са поштовањем сунца. А пошто је у периоду летње дугодневице, на тај дан сунце најдуже сија на небу, па су људи говорили да од овог дана сунце креће ка зими. Ово је далеки почетак зиме. Веровало се да на Ивањдан и роса поседује лековита својства, те су се људи ваљали по ливадама за здравље" – објашњава Марија Бојанова и наставља своју причу о веровањима везаним за овај јунски дан:


"У Ивањској ноћи травари, вештице и жене, домаћице сваког дома, одлазили су да беру биљке – веровало се да се тада небо отвара и звезде силазе на земљу, да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ. Ивањдански венац плете најстарија жена у кући. Ритуал налаже да се кроз њега провлаче деца, девојке и младе невесте. Венац се плете од разних биљака, али најважније је ивањско цвеће. После празника венац се чува током целе године, окачи изнад врата и тамо суши. У народу се веровало да се биљкама уплетеним у ивањдански венац могу излечити свакакве болести."

Данас имендан славе Енчо, Јана, Јани, Јанко, Еница, Јаница.

Прочитајте још: 



Фотографије: БГНЕС (архива)

Превела: Албена Џерманова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Аматерски фолклорни ансамбл „Бугарска ружа“

10. фолклорни сабор „На мегдану друге Бугарске” у Лиону

Јубиларно, десето издање фолклорног сабора Бугара у дијаспори под називом „На мегдану друге Бугарске” биће одржано 6, 7. и 8. јуна у француском граду Лиону, где је ова манифестација по први пут организована 2015. године. Домаћин овог великог..

објављено 6.6.25. 07.10

Древни обичај нестинарство

Обичај нестинарство – босоноги плес на жеравици, главни је догађај на дан Светих Константина и Јелене који у нашим данима БПЦ обележава 21. маја, али нестинари најчешће играју 3. јуна, на дан ових светаца по Јулијанском календару. Православна..

објављено 3.6.25. 13.05

Добруџанско коло као симбол јединства: фолклорни спектакл у селу Браниште

На стадиону у добричком селу Браниште данас почиње једанаеста по реду хоротека – јединствена прослава народног плеса, фолклора и заједништва, коју ће обележити велико добруџанско коло и 50 метара дуга бугарска застава, дупло већа од прошлогодишње...

објављено 18.5.25. 12.10