Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ловачки дворац у Кричиму – право краљевско место

11
Фотографија: Иво Иванов

Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и Варвара. Долинама река Чепеларска, Вача, Стара и Чепинска можете се попети на планину или да се спустите према равној Тракији. На овом граничном, што се географског рељефа тиче месту налази се градић Кричим.

Гр. Кричим. Ловното стопанство е чак в дъното на пейзажа

Млади бугарски кнез Фердинанд, који је земљом управљао 31 годину, био је одушевљен лепотом долине реке Вача због чега је затражио да се у њеној близини изгради ловачка кућа. Локални власници земље на дотичном подручју су, међутим, одбили да продају своје земљиште. Почетком прошлог века је Константин Бајкушев, шумар који је дипломирао у Немачкој, предложио владару бивше султаново имање код пловдивског села Куртово Конаре. У Кричимској корији било је вековних храстова и приобалне шуме. Фасциниран природом Фердинанд је купио околно земљиште где је 1901. године саграђено Ловачко газдинство „Кричим.“

Парк је постепено пошумљен и проширен. Кнез је постојећем животињском богатству додао ћурке и јелене лопатаре које је увезао из других земаља. Број јелена и срна на том подручју је за време цара Бориса III достигао 150.

У пролеће се број јединки у стаду повећавао за 50-60. Сваке јесени је владар организовао лов током којег су одстрељивали старије примерке, а младе су хватали како би их пустили у друге шуме. Царски лов трајао је око две недеље.

Сујеверја су такође важан део лова. Цар Борис III је, на пример, увек прекидао лов и враћао се кући, ако би му неко пожелео срећу. Зато су увек у лов кретали тихо, смирено и ћутке. Међутим, по повратку из лова правили су дружења за памћење. Наравно, у средишту свега тога је Ловачка резиденција у Кричиму.

У почетку је резиденција у Кричиму била једноспратна грађевина. Године 1930. цар Борис III се венчао за Ђовану Савојску и на њен захтев је та зграда надграђена. Крајњем обликовању и изгледу увелико је допринео арх. Јордан Севов. Нови изглед је изузетно функционалан, а неки су у њему чак видели бугарски романтизам и модернизам.

Бројни ловачки трофеји окачени по зидовима ходника јасно истичу намену овог објекта. Међутим, све је изграђено у модерном у то доба стилу арт деко. На срећу, сачуван је велики део намештаја, ентеријера, слика, чак и посуда.

У „хотелском“ делу услови смештаја су спартански, али су задовољавајући за непретенциозне госте. Заједничке просторије - трпезарија, салон за пушење, дневни боравак с камином, налазе се у централном делу резиденције.

У царском крилу, један изнад другог, смештени су станови цара и царице. Радна соба и лични простор Бориса III су у потпуности очувани.

Неиздвојив део ловачког дворца у Кричиму је пространи и добро одржаван парк. Они који су већ посетили дворац, могу да узму само улазницу за парк. Обилазак енглеске баште у којој је око 300 врста биљки, а простире се на површини од 30 ха, нуди разнолик пејзаж, укључујући храстове, платане и беле тополе старе више од 200 година. Узгајају се магнолије, секвоје, кедрови, бамбуси и друге ретке врсте, као што су лалино дрво или дрво „Лира“ и гвоздено дрво. У стакленику резиденције љубитељи флоре могу да виде и многе егзотичне врсте биљки.

Некада је парк имао централну алеју, а данас својим посетиоцима нуди кружни обилазак око фонтане с алпинеумом и романтичног језера с локвањима. У ловачком дворцу су својевремено одседали Индира Ганди, Хо Ши Мин, Мохамед Реза Пахлави, Јосип Броз Тито, Фидел Кастро, Јуриј Гагарин.

Данас су и парк и дворац отворени за посетиоце. Комбинација природе, историје и могућности за рекреацију је примамљива. Наша препорука је да унапред закажете термин за посету путем званичне интернет странице Државног ловачког газдинства.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Иво Иванов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Потписивање Нејског мировног уговора 27. новембра 1919.

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..

објављено 27.11.24. 09.20

Славимо Светог Климента Охридског – првоучитеља бугарског народа

Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..

објављено 25.11.24. 09.05

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30