Према документима из османског доба, у близини данашњег села Бивољане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу Балкана. Ту се налазила богата библиотека од преко 3.000 књига, од којих је већина изгубљена. Мештани тврде да је у текији сахрањена Фатима – вољена ћерка пророка Мухамеда, сазнајемо из репортаже Ваље Апостолове, дописнице БНР из Крџалија.
Дервиши су били муслимански монаси, део бекташијског војног реда, аналога хришћанских витезова темплара. „Они су дервиши из бекташијског реда, који су се заветовали на целибат“, каже Мухарем Алиосман, локални историчар и директор читалишта у оближњем селу Звиница:
„Они су образовани људи јер у текији уче писмо, могу да читају Куран, пишу рукописне књиге. Постоји много информација о књижном центру. Центар је имао велику библиотеку, са много рукописа, али они су заплењени, највероватније 20-их година прошлог века. Није искључено да ће се једног дана опет појавити. Као истраживач сам упозано људе који чувају рукописе везане за саму текију. Дервиши такође уче да лече болесне. Ово знање је и до данас сачувано међу хоџама – кроз бајање и читање одређених стихова Курана изнад воде. Људи се лече снагом молитве и биља.“
Како би доказао своје способности, кандидат који је желео да постане дервиш, морао је да прође кроз искушења, боравећи три дана у уској и мрачној просторији без хране и воде:
„Све док сам дервиш не би достигао такав ниво свести да може да чита мисли других. Сутрадан би га питали шта је сањао шејх текије и ако би тачно одговорио, био би признат за дервиша. Дервишке школе, попут суфизма, су праксе за духовно усавршавање људи. Они који достигну овај ниво називају се свецима, а за сваког од њих се прави гробница – турбе. Могли су да лече болесне, а неки од њих су могли да левитирају, изазивају кишу, виде будућност... Према једном од њихових старих пророчанстава, ове земље ће се претворити у пустињу, а вода ће нестати“, каже Алиосман.
Верски центар код села Бивољане постојао је без прекида од XIV до почетка XIX века. Данас је текија Елмал баба обновљена. Има џамију, турбе, нову библиотеку, дневни боравак, трпезарију и кухињу. Овде постоји гробница са шест мушких гробова и одвојеним женским гробом за који се верује да припада једином детету пророка Мухамеда – његовој ћерки Фатими. Изнад ње је била древна литографија са симболом Фатимине руке – са оком на средини длана. Легенда према којој ова рука штити све жене кружи и до данас.
А шта је са дервишима? Нису нестали! У Бугарској и данас има много дервиша, напомиње историчар и истраживач Георги Кулов:
„Не представљају се као дервиши. Међутим, то су духовно уздигнути људи, посвећени алевизму, који међу својим пријатељима и међу људима шире његово учење и информације о бекташизму и алевизму.“
Алевизам је правац у исламу. Према једној теорији, многи његови следбеници на Балкану су потомци богумила. Своје ритуале изводе уз вино и паљење свећа, пију алкохол. На својим скуповима, од којих ће се први одржати у текији Елмал баба у септембру, припремају курбан.
Прочитајте још:
Текст: Венета Николова
Извор: репортажа Ваље Апостолове, дописнице БНР из Крџалија
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Facebook /Георги Кючуков, Шевкије Чакар, Facebook /Забележителностите на България, БГНЕС, Божидар Чолаков (Радио Крџали)
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...