Антон Оруш је 2009. године почео да сакупља техничке предмете који су произведени у Бугарској или су их изумели Бугари. Међу експонатима у његовој збирци нашли су се телевизори, радио-пријемници, бела техника, компјутери, телефони, касе итд. Временом, та његова страст и љубав према техници учиниле су да почне да тражи и истражује артефакте из техничке историје Бугарске. Плод ових истраживања су две монографије – „Велика књига бугарске технике“ и „Произведено у Бугарској – 101 бугарски технички предмет.“ Последња садржи нове предмете које је својој колекцији додао у задње 3-4 године, али и друге експонате (а и не само експонате) о којима је свакако занимљиво сазнати више. Међу њима су први бугарски електрични аутобус, прва бугарска фабрика електричних сијалица у Кнежевини Бугарској и други.

Читалац ће у њој пронаћи и информације о музичком инструменту филтон који је изумео учитељ Љубен Истатков:

„Како сам каже, желео је да направи инструмент код којег свака нота производи одговарајући тон како би ученик могао да стекне не само слушну, већ и визуелну представу о тоновима,“ објашњава истраживач Антон Оруш у разговору за Радио Бугарску. „Истатков је у лето 1940. године нацртао нови жичани инструмент налик великом абакусу. Филтон има резонатор чије су плоче повезане летвицом, која вибрације са горње плоче преноси на доњу плочу. На горњу плочу је постављен праг како би жице могле да слободно вибрирају не додирујући плочу. Саме жице су тако комбиноване да почињу од сол кључа на другој линији линијског система и достижу до кључа Фа. Наспрам горње плоче резонатора налази се линијски систем са нотама које су уједно и типке, а на полеђини плоче се налази електрични део филтона – електромагнети. Магнети се напајају из батерија од по 4,5V које су постављене на под, поред постоља филтона, при чему је један полни извод батерије на електромагнете, а други – на типку. Сваки пут када се притисне типка, електрично коло се затвара и ударена жица производи жељени тон. Према речима његовог изумитеља, тембар филтона је сличан оном мандолини, с тим што је дубљи и чистији.“

Током 60-их година 20. века у Бугарској се појавио читав низ нових електричних уређаја и опреме, који имају за циљ да људима олакшају рад у различитим областима укључујући и пољопривреду где је у помоћ произвођачима стигао „иновативни“ електрични трактор:

„У питању је мало возило – широко 60 цм, дуго – 135 цм, а тежина му је била око 400 кг. Њиме су, пре садње биљака, орали земљу у пластенику. Трактор није на акумулаторске батерије, већ је каблом прикључен на мрежу, а у зависности од распореда простора, кабл може да се вуче по земљи или да се подигне горе помоћу жичаног ужета. Како би спречили увијање кабла приликом окретања трактора, конструисана је специјална ротирајућа утичница, део које се окретао заједно с каблом,“ објашњава Оруш.

У Бугарској је 1978. године израђен програм за увођење електричног саобраћаја и у фабрици аутомобила „Чавдар“ је креиран први бугарски прототип електричног аутобуса – „Елмобус 78“. Коришћена је каросерија комбија „Чавдар“, мотор му је био с капацитетом 15KW, био је максимално поједностављен и није имао мењач, а максимална брзина могла се подесити на 35, 40 или 45 км/сат, каже Оруш.

Иновативне идеје бугарских изумитеља имају примену и у сфери грађевинарства. Последњих година све популарније су монтажне куће. Мало позната чињеница је, међутим, да су се оне на нашем тржишту појавиле пре 1989. године. У Пазарџику је 1977. године основана Грађевинска управа „Балканстрој“, чија делатност је везана за експерименталну градњу и монтажу једноспратних стамбених објеката, кампинга и гаража, подсећа нас колекционар бугарских техничких изума. А међу занимљивијим конструкцијама нашао се и дечји вртић за 30 деце.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива, Facebook /Антон Оруш, sandacite.bg