Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској.

„На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње лево оријентисани Меланшон, а на другом, помало изненађујуће, „Национално окупљање“ крајње деснице, док је странка председника Макрона, која је на европским изборима добила само 14,5 одсто гласова, у другом кругу добила скоро двоструко већу подршку“, објаснио је професор Љубомир Гаврилов – председник удружења „Француско-бугарски форум“, коментаришући резултате ванредних француских парламентарних избора.

„Резултати су били помало неочекивани, јер Француска има већински двокружни изборни систем, за разлику од британског, који је такође већински, али једнокружни.“

Каже се да, по традицији, Французи у првом кругу гласају срцем, а у другом – разумом, нагласио је проф. Гаврилов.

Односно широка коалиција крајње левих социјалиста зелених са трећег места у првом кругу доспела је на прво место, а победници у првом кругу – крајње десничарска партија „Национално окупљање“ завршила је на трећем месту, иза председничког блока „Заједно”.

„Бројчано гледано, разлика између три блока је око 15-20 посланичких места, односно добија се готово неконтролисана ситуација, донекле слична ситуацији у Бугарској, тако да бугарски слушаоци неће бити превише изненађени и знају о чему се ради. Меланшон је већ најавио да неће ући у коалицију са председничком странком, као ни са „Националним окупљањем“. И упркос томе што има највише гласова, неће моћи да упрваља, неће моћи да именује премијера, јер нема апсолутну већину.“

Има ли победника на овим изборима?

„На овим изборима један победник је Меланшон, а други је, неочекивано, Макрон, јер је његова партија у средини и у најбољој ситуацији да коалира са свим десничарским снагама, што ће вероватно резултирати својеврсном  спојком. Очекује се да ће наредне две године у Француској бити период нестабилног политичког управљања. Подсетићу да ће за 2 године у Француској бити одржани председнички избори на којима се Макрон више не може кандидовати. Ово му је други мандат, не може се кандидовати за трећи.“

Француска улази у непознате воде, упозорио је за БНР Стефан Манов из Јавног савета ЦИК-а:

„Председник Макрон је направио фундаменталну политичку грешку у процени ситуације. Он је потценио и способност левице да се уједини, али и чињеницу да глас људи који су дали подршку странци Жордана Барделе и Марин ле Пен није био само протестни глас гнева. Ова странка у народу постаје све репрезентативнија политичка снага и људи не одбацују идеју да јој дају свој глас.“

„Ствари су се промениле – током претходног мандата владајуће странке сматрало се срамотним да неко каже да је гласао за Марин Ле Пен, али више није тако, јер је 1/3 становништва гласала за њу. Странка је у великој мери променила и унутрашњу и спољну политику. До пре само неколико месеци сумњало се да имају јаке везе са Путином и режимом у Русији, а сада је управо супротно. Макрон је наговестио да би француски војници могли бити послати у Украјину, док је Бердела против тога. А што се тиче унутрашње политике – главна теме „Националног окупљања” су емиграција и такозвана казнена екологија”, додао је професор, који је, као и Стефан Манов, дуги низ година живео у Француској, где се речи председника крајње деснице Жордана Барделе и њеног лидера Марин ле Пен нису допирале до народа.

„Позивам Французе да ми се придруже и да „Национално окупљање” победи оне који желе да нас поделе, подривају јавни ред и исмевају наше вредности“, рекао је Бардела после првог круга, а Ле Пенова је била категорична да је њена партија „практично збрисала Макронов блок”.

Ипак, позиви француског премијера Габријела Атала су испуњени – да се „спречи доминација партије „Национално окупљање” у Парламенту, као и њено управљање земљом опаким планом који је смислила“.

Десница је можда потценила ситуацију, али зар то није учинио и председник Емануел Макрон расписавши изборе после европских избора, разочаран њиховим резултатима?

„Не знамо шта му је била права намера, али ствари за њега тренутно нису погубне. Сада је могуће нешто што је пре недељу дана потпуно искључено – да Габријел Атал и даље буде премијер, да буде поново именован“, објаснио је професор Гаврилов за БНР:

„Друга хипотеза је да он тражи консензус међу социјалистима, али не и међу екстремним левичарима. Ствари умногоме опет зависе од Макрона – пребрзо смо га отписали, али лопта је поново на његовом терену. Прави разлог да распише нове изборе су председнички избори који ће се одржати за две године. Ако се настави овако, готово је извесно да би Марин ле Пен за две године била председница.“

Да ли ће Марин ле Пен наставити да гледа у правцу места председника?

„То је очигледно – две године нису далеко. Председнички избори ће бити њихов циљ. Дилема за „Национално окупљање“ је то што сама Марин Ле Пен није много популарна у Француској углавном због свог оца, који је имао још екстремније ставове од ње и често бивао оптуживан за антисемитизам, расизам итд. Она није популарна личност за разлику од младог Барделе, који се очигледно много свидео Французима у првом кругу када су гласали за њега и када је освојио највише  гласова.“ 

Зашто бирачи нису поклонили поверење Жордану Бардели и у другом кругу?

„Па, постоје два разлога – један је технички, јер постоје два велика блока која играју против Барделе – блок председника Макрона, као и Меланшонов блок, они су се договорили да формирају неку врсту санитарног кордона око Берделине странке, тј. сви против једног. А други разлог је тај што у другом кругу Французи гласају здравим разумом, што сугерише да је мало ризично дати сву власт одједном Барделиној странци. Он тек треба да се докаже. Ипак, приметићемо да је он добио двоструко више посланичких места него у претходном сазиву парламента. У извесном смислу, он је и победник, иако је разочаран, јер је подигао летвицу мало више него што је могао да скочи. Али они напредују и будућност је пред њима – он има 28 година и још није рекао своју последњу реч.“

Да ли је, међутим, премијер Габријел Атал рекао своју последњу реч, тј. да ли одлази?

„Сада се мора стриктно поштовати воља народа! Премијер мора да оде!“, позвао је лидер француске радикалне левице Жан-Лук Меланшон.

„Сасвим је могуће да он неће бити смењен – Меланшонове жеље не обавезују председника да Меланшона постави на место премијера. Штавише, сама коалиција на чијем је челу га не жели за премијера. Можемо приметити да се председник Франсоа Оланд кандидује помало неочекивано у свом региону, где је некада био изабран – он је прилично консензусна фигура међу социјалистима и могао би да преузме диригентску палицу или бар да помогне у преговорима. У сваком случају, постојаће нешто попут спојке“, предвидео је проф. Гаврилов.

„Спојку“ су успеле да направе „Патриоте за Европу“ – будућу нову групу идеолошки сличних партија, коју је недавно формирао мађарски премијер Виктор Орбан.

Већ сада укључује европосланике из довољног броја земаља, тако да се званично издвојила као нова политичка снага у Европском парламенту..

„Представљам вам нови политички савез формиран од патриотских снага које играју водећу улогу у својим земљама. Овај савез је замишљен као лансирно возило које ће са собом носити друге странке на европском нивоу зарад боље европске будућности“, рекао је лидер Слободарске партије Аустрије Херберт Кикл на представљању нове групе, која је, према речима проф. Волфа Брунбауера са Института за источноевропске студије, „асоцијација против Европе, против Европске уније какву познајемо“.

Формација би могла постати трећа највећа политичка снага у новом Европском парламенту – ако јој се придружи и француско „Национално окупљање”.

„Формирање нове групе ће „сахранити“ „Идентитет и демократију“. Међу њеним члановима постоје велике разлике у миграционој политици и у односу према Русији“, за БНР је додао генерални секретар Аустријског друштва за европску политику Пол Шмит, према чијем мишљењу је „будућност ове треће крајње десничарске и евроскептичне групе веома неизвесна“.

„Ово није први покушај уједињења оваквих партија. За Марин ле Пен су важни само национални избори, и то не толико парламентарни колико председнички. Да би их освојила не може себи да приушти да иде у крајност“, рекао је он.

Да ли је још могуће да то учини и придружи се „Патриотима за Европу“?

„Веома је тешко рећи, јер тема „Националног окупљања” је национална унутрашња политика, а Европа је споредна, о томе се мало прича. Треба да прође неколико недеља да се хоризонт рашчисти, да се види у ком правцу ствари иду. Ни они сами то вероватно не знају. Десило се тако јер су и левица и председничка формација одлучиле да направе, како кажу Французи, „бараж”  испред Берделиног „Националног окупљања“, односно да учине све што је у њиховој моћи да он изгуби максималан број места у другом кругу. Није фер, али се увек дешава у другом кругу,“ објаснио је професор Љубомир Гаврилов.

Шта даље следи за Француску и Европу, као и за Бугарску?

„То ће вероватно довести до одређене политичке нестабилности на европском нивоу – неће бити јасно дефинисане спољне политике Француске, већ ће то бити спољна политика која иде утабаном стазом, као и до сада, без радикалних промена“, рекао је такође председник „Француско-бугарског форума“:

„Пре бих рекао да бугарски гласачи, односно бугарски политичари могу извући поуку. На изборима у Француској излазност је била 67 одсто, а на претходним изборима скоро 2 пута мања, односно поука за бугарске политичаре је да када постоји политичка понуда која интересује бираче – они излазе на изборе, а када је нема – не гласају, односно мора да постоји политичка понуда, као што је то урадио Бердела.“

Превод: Свјетлана Шатрић