На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе чека сатима. Поред чињенице да је чекање непријатно и исцрпљујуће за оне који из западне Европе путују у Бугарску, интензиван саобраћај представља озбиљну препреку за припаднике бугарске националне мањине у Србији, који живе у пограничном граду Цариброду. Због огромних колона аутомобила не могу да остваре нормалну комуникацију са нашом земљом. А због недостатак посла у њиховом крају знатан део мештана Цариброда био је приморан да запослење потражи у Бугарској, што је разлог њиховог свакодневног преласка границе.
Наши сународници и локална општинска управа у Цариброду годинама упозоравају на овај проблем, а пре неколико месеци упутили су писмо и бугарском Министарству спољних послова са новим предлогом за његово решавање. Предлажу да се за држављане Бугарске и Србије отвори посебан привремени гранични прелаз, који би био у функцији у периоду највећих саобраћајних гужви, изазваних колонама аутомобила који из западне Европе одлазе ка Турској.
„Током лета, од почетка јуна до краја септембра, на граничном прелазу саобраћај је изузетно интензиван због аутомобила који из западне Европе путују ка Турској и обрнуто“, рекао је за Радио Бугарску председник Скупштине општине Цариброд Зоран Ђуров. Крајем прошле године Србији смо званично упутили иницијативу за отварање привременог граничног прелаза који би био у функцији од 15. јуна до 15. септембра. Са истим питањем обратили смо се и бугарској страни, али одговор још увек нисмо добили, за шта је разлог вероватно политичка ситуација у Републици Бугарској.
Верујем да ће после избора који су одржани 9. јуна, у Бугарској бити формирана радна влада, која ће позитивно одговорити на нашу идеју о отварању привременог граничног прелаза. То значи да ће општина Цариброд моћи да покрене све конкретне процедуре за отварање таквог прелаза, преко којег ће и бугарски и српски држављани који раде или студирају у Бугарској, као и они који имају рођаке с друге стране границе, моћи да прелазе како би могли одржавати своја имања или обрађивати своје баште. Ако се након неколико година испостави да је овај прелаз добро решење, онда може да постане стални.“
Српска страна има спреман терен за привремени гранични прелаз, као и предлоге где и како овај правац треба да се повеже са ауто-путем, рекао нам је Зоран Ђуров, додвши да ће то олакшати живот за више од 500 житеља Цариброда, који свакодневно прелазе границу са Бугарском. Број оних који раде у Софији и околним селима је око 1.000:
„Око хиљаду људи сваког дана или два пута недељно (у недељу или понедељак – одлазе, а у петак се враћају) одлази у Софију на посао“, наставља Зоран Ђуров. „Неки од њих раде у општинама Божуриште и Костинброд, у близини Софије, а у последње време и у Годечу, где су недавно отворене две нове фабрике. Тако да много људи из Цариброда ради у Бугарској, јер овде нема довољно посла за све. Главни извор прихода у Цариброду потиче од туриста из Бугарске који долазе да обиђу прелепа места у региону и обедују у неком од наших ресторана. Привремени гранични прелаз и њима би такође олакшао путовање.“
Према последњем попису становништва, у Цариброду има нешто више од 3.500 Бугара, што представља 45% укупног броја становника. Око 25% је оних који се нису изјаснили по питању своје етничке припадности. Али, ако их питате да ли знају бугарски језик, сви ће вам одговорити потврдно, рекао је у закључку председник Скупштине општине Цариброд Зоран Ђуров.
Фотографије: БНР - Красимир Мартинов, БГНЕС
Празничним молебном у Саборном храму Пресвете Богородице, који је служио Митрополит Пловдивски Николај, започеле су свечаности поводом обележавања 139 година од Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије и празника града Пловдива. Положени..
У свести Бугара који чувају и поштују успомену на своје претке, 6. септембар је симбол уједињења намученог бугарског народа који је сачувао своју веру и идентитет током петовековног робовања под турском влашћу. Руско-турски рат из 1877-1878. године донео..
Град Елхово налази се у југоисточном делу Тракијске низије, усред плодног поља између планина Странџа и Сакар. Крај њега протиче Тунџа - једна од најпуноводнијих река у Бугарској, а у непосредној близини је 21 село са пољопривредним земљиштем, која..
Света Софија – црква која је дала данашње име бугарској престоници обично остаје у сенци саборног храма Александра Невског. Он се уздиже у самом центру..
Спомен-плоча Атанасу и Љубомиру Далчеви откривена је у Солуну на иницијативу Бугарске новинске агенције (БТА) и Генералног конзулата Републике Бугарске у..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву..