У дивљој природи Источних Родопа, у атару града Крџалија, налази се Државно ловачко газдинство „Женда.“ Ово је једно од најлепших и најживописнијих места у овом делу Бугарске. Поред великих стада муфлона, ту можете да видите и обичне јелене, јелене лопатаре, срне и дивље свине, а исто тако и зечеве, вукове, шакале, куне белице, мрке творове, јазавце, мале ласице, видре, па чак и медведе у вишим деловима планине.

Али несумњиво најатрактивнији становник на овом простору је муфлон. Више од 300 лепих примерака насељава подручје газдинства „Женда.“ Ово је једино место код нас где се гаји ова врста. Муфлон је доступан за лов и одстрел, али под одређеним условима, каже заменик директора газдинства инж. Љубомир Џисов за Радио Крџали – БНР.

„У селективном одстрелу одстрељују се млади примерци или, пре би се рекло, да се одстрањују животиње које имају неповољне генетске карактеристике – мислим на албиносе или оне чији су рогови ван стандарда и сл. Постоје одређени критеријуми који се поштују. Такође, одстрељују се и старије женке које пате од неких болести и поремећаја. Можда то звучи нехумано, али на овај начин правимо селекцију популације,“ каже инж. Џисов и додаје да су прошле године газдинство посетили ловци из Турске, Шведске, Швајцарске, Шпаније, Велике Британије и Немачке.

Некада је ова врста била широко распрострањена у Бугарској, која је услед илегалног лова нестала. Крајем 70-их година 20. века почела је реинтродукција овог прелепог сисара у Бугарску. Тако се појавило Државно ловачко газдинство „Женда.“ Године 1979. из тадашње Чехословачке увезено је и пуштено на подручје ловишта првих 36 муфлона. Нажалост, нису се сви прилагодили новим условима, али се упркос томе, у пролеће родило 12 младунчади. Друга велика испорука стигла је 1986. године, у циљу освежавања крви, односно одржавања и побољшања генетских одлика ове расе и како би се спречило парење у сродству, прича инж. Џисов.

Број животиња се током година повећао, а с њим се проширила и територија на којој се узгајају. Данас се газдинство „Женда“ простире на површини од чак 21.500 ха.

„У принципу, домовином муфлона у Европи сматрају се острва Корзика и Сардинија,“ каже Љубомир Џисов и наставља: „Тамо живе у природи, али морамо рећи да имају и мање непријатеља. Док овде, у нашем региону, њихови природни непријатељи су вук, лисица, шакал, неке птице грабљивице које представљају опасност за младунчад. И једини начин да се стадо заштити је да мужјаци покушају да се одбране роговима. Међутим, ретко се дешава да муфлони преживе напад предатора.“ 

Газдинство „Женда“ подељено је на слободно ловиште насељено обичним јеленом, срном и дивљом свињом и на базу за интензиван узгој дивљачи, тј. ограђени део ловишта, где је муфлон једна од главних гајених врста:

„Дешавало се да неколико муфлона изађе ван ограђеног простора, али ретко кад опстају. Они покушавају да се врате у ограђени простор, јер колико год постојала нека база хране у природи, ово су ипак стадне животиње и кад изађу 3-4 муфлона, они тешко могу да формирају стадо, које би им осигурало заштиту. Из тог разлога до сада није било покушаја да се размноже и пусте ван ограђених простора,“ закључио је инж. Љубомир Џисов.

Прочитајте још:

• Ловачки дворац у Кричиму – право краљевско место

Саставила: Венета Николова

Извор: интервју Станиславе Георгијеве – Радио Крџали БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Радио Крџали БНР, Ловачко газдинство „Женда"