Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у Канзас Ситију. Отпутовао је 1995. године са намером да студије виолончела настави на највећем универзитету у региону Мисури и Канзас. Његов први професор била је позната виолончелисткиња, професорка Нина Гордон, која је ученик Наталије Шаковскаје, истакнуте представнице руске школе.
„Постао сам велики поклоник руске школе гудачких инструмената. Тамо сам научио много важних ствари“, присећа се виолончелиста Николај Коларов у интервјуу за Радио Бугарску. У Мисурију су започели и његови први наступи на професионалној сцени. Таленат му је отворио пут ка вишем академском степену. Коларов је привукао пажњу виолончелисткиње Тање Ременикове, која му је предложила да се усмери ка докторским студијама у Минесоти, где је имао више могућности за уметнички развој и академску каријеру. Николај Коларов је прихватио овај изазов, а је данас, поред тога што је предавач и професор виолончела на академији, успео да оствари и један свој сан који му омогућава да као музичар буде директно повезан са Бугарском. Већ 21 годину организује фестивал савремене камерне музике на Универзитету у Минесоти (у граду Минеаполису), са посебним фокусом на стваралаштво композитора са Балкана. Фестивал се зове „Балканикус“ и након што је ове године доживео своје 20. издање, Николај Коларов с правом може да се похвали да je балканску музику учинио једним од симбола пролећног програма овог космополитског града.
„Поводом нашег XX јубиларног концерта пажњу публике смо усмерили на истакнуте бугарске композиторе, чије округле годишњице обележавамо ове године“, каже Николај Коларов и наставља:
„Међу њима је била 100. годишњица рођења Георгија Тутева, којег смо први пут представили на ‘Балканикусу’. Обележили смо и 90. рођендан маестра Васила Казанџијева и 80. годишњицу рођења Артина Потурљана. Наравно, у САД постоје различити концепти повезани са бугарским и балканским композиторима, али по свом обиму, ‘Балканикус’ је јединствени фестивал савремене балканске музике ове врсте. И ја сам као извођач се укључујем у концертни програм заједно са својим колегама.“
Публика на концертима са балканским призвуком је углавном америчка, али такође долазе и представници досељеника из Европе. Николај Коларов примећује да концерти последњих 7-8 година имају сталну публику која пажљиво прати програм „Балканикуса“:
„И већ има људи који нас очекују са таквим нестрпљењем да, када се приближи април, добијам поруке да чим се појаве плакати за ‘Балканикус’ значи да је пролеће већ стигло у Минесоту. Ови концерти сада представљају догађај у културном животу града. Такође постоји и Институт ‘Балканикус’, основан 2014. године, који је непрофитна организација преко које смо припремали не само фестивале савремених дела, већ и концерте са фолклорном тематиком. Што се тиче финансирања, ослањамо се искључиво на државне грантове, јер не можемо да се издржавамо од сопствених прихода. Део активности института била је и изложба фотографија посвећена бугарским Јеврејима и њиховом спашавању током холокауста.“
Осим сценских наступа, Николај Коларов има и један хоби који је такође повезан са балканском музиком. Већ 14 година сваког уторка води своју музичку радио-емисију која се зове „Балканско џамборе“, а емитује се на фреквенцији 90.1 у САД:
„Реч ‘џамборе’ постоји и у енглеском језику. Тамо означава окупљање, али у балканском смислу, џамборе подразумева пуно хране, пића, игре и весеља. То је другачији тип окупљања, а у мојој радио-емисији представљам фолклорну музику са Балкана. На пример, из Бугарске сам представио кларинетисту Ива Папазова, кавалџију Недјалка Недјалкова, извођача на гадулки Пеја Пеева. Емисија се слуша и онлајн, а сваки пут у последњих 20 минута пуштам савремену балканску музику. Она је намењена америчкој публици, која је упозната са богатством балканског, а самим тим и бугарског фолклора, захваљујући америчким наступама хора ‘Мистерија бугарских гласова’, оркестра ‘Кочани’, као и многих светски познатих ансамбала из других балканских земаља.“
Наравно, музику коју Николај Коларов бира за своју емисију углавном слушају досељеници са Балкана, али општи утисак је да публика у САД наш ритмични фолклор веома цени и сматра га јединственим, због чега тамо има на хиљаде поштовалаца, поделио је своје утиске наш земљак током једне од својих посета домовини.
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: greencardvoices.org, личен архив, Facebook /Николай Коларов
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Прошло је 116 година од када је 22. септембра 1908. године Бугарска заузела своје равноправно место међу осталим слободним и независним земљама у Европи. Иако је, за разлику од Уједињења, проглашење Независности Бугарске у потпуности политички чин, то га не..
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са..