Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Уједињење је у бризи о ближњима и заједничким стварима

Споменик Уједињења у Пловдиву
Фотографија: БГНЕС
У свести Бугара који чувају и поштују успомену на своје претке, 6. септембар је симбол уједињења намученог бугарског народа који је сачувао своју веру и идентитет током петовековног робовања под турском влашћу. Руско-турски рат из 1877-1878. године донео је ослобођење и обнову Бугарске у њеним етничким границама, али је радост бугарског народа била кратка – од 3. марта до 13. јула 1878. године када је одлуком Великих сила са Берлинског конгреса Бугарска раскомадана. 

Кнежевина Бугарска и аутономна покрајина Источна Румелија биле су релативно самосталне, док су географске области Македонија и део Источне Тракије враћени Османском царству. Краљевини Србији припале су територије у близини Пирота, Ниша и Врања, које су насељене претежно етничким Бугарима, а Краљевина Румунија је добила Северну Добруџу. Седам година касније, 6. септембра 1885. г, Источна Румелија ујединила се с Кнежевином Бугарском у јединствену државу и тако је избрисана неправда према бугарском народу.

И данас нас овај датум подсећа на снагу бугарског духа и осим поноса покреће и низ питања. Да ли смо сачували оно што су нам оставили наши преци – да останемо уједињени како бисмо били јаки и достојно бранили Уједињење? Јесмо ли јединствени – на делу или само на речима? Данас, 139 година касније, које су наше вредности – бити земља Духа или материјалног благостања? Шта нас уједињује – љубав или осуда?, нека су од питања која нас муче готово свакодневно.

У ствари, уједињују нас врлине и заједничке ствари. Међу њима су засађивање дрвећа, добротворство, љубав према деци, брига о животињама и природи. Често смо били сведоци како се људи великог срца уједињују око хуманитарних кампања и акција како би прикупили новац потребан за лечење болесног детета или помоћ људима у невољи... И ако су у годинама после Уједињења донатори били махом имућни и предузимљиви људи, данас су то обични грађани који су спремни да дају своју последњу кошуљу ближњему.

Срећом, има таквих људи и љубав је оно што их покреће. Они то раде тајно, без привлачења непотребне пажње, само зато јер је то добро дело. Не очекују захвалност и признање. Други, пак, спасавају људе током поплава или гасе пожаре.

Њихов пример је заразан и улива наду у доброту, у лепши и бољи свет, у нову будућност наше земље, за разлику од политичких пристрасности и уверења. Управо ове ситне и бескорисне страсти уништавају људскост у човеку и стварају поделу међу људима.

„Свако царство подељено у себи биће пусто и кућа ће пасти над кућом,“ читамо у Јеванђељу по Матеју (Мат. 12:25).

Сваког дана видимо такве примере, питање је да ли желимо да следимо оно што је конструктивно и Љубав или је лакше слепо следити разорну негацију делећи се међусобно. 

А наши политичари се труде да поделе народ, зато и немају стабилно бирачко тело. Као да је лакше видети сламку у туђем, а не видети балван у свом оку. Зато и све мање људи верује њиховим обећањима. Људско је... али не и спасоносно – нити за земљу нити за народ.


Прочитајте још:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографија: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Георги Парванов

Бугарска у демографском узлету: Више људи се насељава него што напушта земљу

Бугарска бележи позитиван демографски тренд: више људи се враћа из иностранства или досељава из других земаља Европске уније него што је напушта. Ову охрабрујућу вест пренео је Георги Парванов, експерт за људске ресурсе и члан Бугарске конфедерације..

објављено 30.12.24. 18.00
Илија Григоров (горе десно) и Јане Василев (доле десно).

Недалеко од Софије биће отворена фабрика грамофонских плоча

Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025. године отварањем прве фабрике плоча у земљи, која ће бити једина такве врсте на Балкану, потврдио је..

објављено 29.12.24. 09.30

Софијанци ће Нову годину дочекати уз светлосни спектакл уместо ватромета

Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је Градска управа. Светлосни спектакл, који ће бити део празничног концерта на Тргу кнеза Александра..

објављено 29.12.24. 08.05