Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за експерименталну морфологију, патологију и антропологију БАН. Млади научник је више година свог рада и бројна теренска истраживања у Бугарској посветио овој теми, а резултате ће представити на изложби "Идентитетски кодови". Она ће укључивати породична стабла, породичне фотографије, разне предмете за домаћинство који се преносе с генерације на генерацију, а свако име, предмет и породично стабло носиће свој идентитетски код и то ће омогућити откривање заједничких обележја.

Разлог за последње теренско истраживање др Росена Гацина у северозападној Бугарској је дуговечност. Георги Пеловски, Дијана Пеловска, Гергана Николова, Јончо Пеловски, Георги Димитров су о раду научника и предстојећој изложби сазнали на БНР и повезали се са њим, да би му испричали о свом претку Јончу Цолову.

"Повод је био сусрет са наследницима једног старог рода из северозападне Бугарске, који су дошли код мене и рекли ми да у њиховој фамилији постоји особа која је живела 130 година. Ја сам то узео као легенду и бајку. Испоставило се да такав случај заиста постоји у селу Лик, Општина Мездра, област Враца. У сеоској општини смо пронашли умрлицу човека који је живео 130 година. Рођен је 1777, а умро 9. јануара 1907. године. Е сад, свако може рећи да немамо извод из матичне књиге рођених, али немогуће је да у том периоду постоји извод из матичне књиге рођених јер је реч о касном 18. веку. Међутим, пратећи хронолошки рођење његове деце, видимо и сигурни смо да је овај човек рођен управо 1777. године".

Уследили су састанци и разговори са мештанима и рођацима, који су довели до откривања надгробног споменика самог Јонча, на којој се и данас јасно види натпис: "Овде почивају отац Јончо са 130 г, син Иван са 103 г, син Крстио са 106 г. Отац им је умро 1906. г. Подигао Гено Крстев.“

Из онога што смо сазнали постаје јасно да је деда Јончо надживео оба своја дуговечна сина и да је умро од болести, а не природном смрћу, објашњава др Гацин.

Према подацима Националног завода за статистику, на дан 31. децембра 2021. године у Бугарској је живело 325 особа које су напуниле 100 година – 242 жене и 83 мушкарца. Од њих 222 особе живе у градовима, а само 103 – у селима. Према званичним подацима, до сада најдуговечнијим Бугарином сматран је 128-годишњи Крстју Бешев Иљанов из града Пордима, у северној Бугарској, који је преминуо 1913. године.

Откриће да је Јончо Цолов живео 130 година предстоји доказати као светски рекорд, каже др Росен Гацин. Морамо се поносити што су на нашем поднебљу живели људи библијске старости, наводи бугарски научник.

"Ми ћемо тек испричати причу овог дуговечног човека, јер је ово заиста импресивна старост. Акценат изложбе биће управо његова прича. Испричаћемо о њему, о његовој породици, биће представљене документарне фотографије, документи који заиста потврђују његове године и његов живот, тако да ће свима бити занимљиво да посете изложбу и виде какви су људи живели на нашим просторима", каже др Гацин.

Која је тајна дуговечности? У ствари, то још увек нико не зна. Вероватно је у питању комбинација многих животних компоненти – чисте природе, физичке активности, здраве хране, мирног живота и добрих људи око вас, сматра научник.

А која је била тајна Јонча Цолова можда ћемо сазнати у новембру на изложби "Идентитетски кодови".

Извор: Интервју Светлане Влкове, БНР- Варна

Саставила: Весела Крстева

Фотографије: лични архив, Pixabay, архива, Facebook /Фамилија Пеловски, Радио Варна

Превела: Албена Џерманова