Од данас, 27. септембра, Бугарска поново улази у 30-дневну предизборну кампању. Укупно 28 политичких партија и 11 коалиција пријавило се Централној изборној комисији (ЦИК) за учешће на предстојећим превременим изборима за народне посланике, али ће се за подршку грађана 27. октобра борити 19 странака и 9 коалиција.
Нова изборна кампања вероватно неће изненадити бугарске бираче који су већ уморни од гласања, прокоментарисала је за БНР политиколог доц. Татјана Буруџијева и додала:
„За ове три године и седам кампања, при овој фреквентности одржавања избора, рећи људима да је веома важно да изађу и гласају како би својим гласовима подржали наде за бољу будућност, а да се у исто време ништа не дешава, сасвим очекивано доводи до озбиљног раздора између политичара и грађана.“
Песимисти, који, према проценама социолога, чине око 60% бирачког тела, тешко да ће бити мотивисани да изађу на биралишта. Све мањи проценат „оптимиста“ или тзв. чврсто бирачко тело партија, према последњим истраживањима агенције „Галуп интернешнал болкан“, чине 28% грађана с правом гласа. Слаба излазност утиче на репрезентативност будућег парламента. Утиче и на број гласова потребних да се пређе цензус од 4% за улазак у Народно собрање. А то, са своје стране, повећава шансе да у посланичке клупе седну представници више политичких формација. Ово ће неминовно компликовати задатак да се формира парламентарна већина и владајућа коалиција која би саставила редовну владу.
Предстојећи избори, поред излазности, доносе и нову интригу. По први пут ће две од системски старих партија – Покрет за права и слободе (ДПС) и Бугарска социјалистичка партија (БСП) у кампању ући подељене. Најстарија бугарска партија БСП ће ући у парламент, али њено бирачко тело наставља да се проређује после сваког избора. Очекивања су да ће обе фракције ДПС, познате као партије етничких Турака у Бугарској, предвођене Ахмедом Доганом и Дељаном Пеевским, такође бити део новог, 51. сазива Народног собрања.
„Две фракције ће заједно освојити мање гласова него што је ДПС освојила на претходним парламентарним изборима (у актуелном сазиву парламента ДПС је четврта политичка снага са 22 народна посланика – прим. аутора). Ефекат раздора унутар партија одвратиће део бирача од изласка на биралишта. Колико год постојало контролисано гласање и инструменти за утицај у појединим општинама, бирачко тело и даље доживљава Догана као икону – оснивача, као неку мистичну фигуру,“ прокоментарисао је за БНР политиколог Иво Инџов.
Још једна у низу предизборних ситуација тера остале учеснике у изборној трци да посегну за нестандардним потезима. ГЕРБ (партија лидер у тренутном парламенту) први пут за носиоце својих листа бира председнике великих општина, о којим се зна да неће остати посланици, али се очекује да ће подићи излазност бирача у својим регионима. Друга снага у 50. сазиву Народног собрања – формација „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) – припрема се да поврати гласове у градовима, које је изгубила на претходним изборима и поново ће своју кампању водити, првенствено, на друштвеним мрежама.
„Партије не желе да управљају. Оне масовно покушавају да спрече да нека друга странка уђе у власт,“ рекао је на почетку кампање Прван Симеонов из агенције за испитивање јавног мњења „Галуп интернешнол болкан.“
„Мислим да ће овог пута уложити напоре да формирају владу. Ја то чујем и видим. И Борисов и НП-ДБ имају неку формулу... Надам се, јер би било добро за нашу земљу. Јер почињу да се чују гласови за промену система. А тренутно би свака промена система у Бугарској, према мом мишљењу, у крајњој линији, довела до нечег горег. Боље лош, али познат систем, који има искуство и традицију него промене које би ствари окренуле наглавачке,“ прогнозирао је Симеонов за БНР.
Бугарски бирач већ зна да ако нови, 51. по реду сазив бугарског парламента не успе да формира редовну владу, у пролеће 2025. г. треба поново да изађе на биралишта. А демократија је, пре свега, глас народа.
Саставио: Иво Иванов
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..