У првим данима јесени, житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз креативну помоћ студената Академије за музичку, плесну и визуелну уметност (АМПВУ) и њихових професора.
Од 2. до 11. октобра, „Пловдив 2019 – Европска престоница културе“ и пловдивска академија уметности реализоваће пројекат „Пермакултура – простори и уметност!“. Али шта се крије иза овог загонетног појма?
„То је наука о дизајнирању људских станишта тако да што више подсећају на природно окружење“, одговара Гина Кафеџијан, руководилац пројектне и међународне делатности у АМПВУ-Пловдив. „У нашем тумачењу пермакултуре кроз уметност, културу и просторе, она се огледа у позиву да се заједно присетимо крхког екосистема који насељавамо, а истовремено и тога колико природа и уметност могу бити регенеративни.“
Није случајно што се откривање успешне интеракције са природом и њене моћи да преображава преводи на језик уметности.
„У уметности античка идеја катарзе пролази кроз доживљај драматичног момента“, каже Гина Кафеџијан. „На тај начин можемо поново открити смисао и заволети одговорност коју имамо као грађани света. Наша основна мисија сада је, да кроз сусрет са уметношћу, схватимо колико смо се одвојили од свог окружења. Такође, и да разумемо нашу зависност од ланца прехрамбених продавница у великим градовима и спремност да купујемо храну која је прешла хиљаде километара уместо да се окренемо произвођачима из околине градова и да пажњу усмеримо на потребу смањења емисија штетних гасова из транспорта које су постале неизбежан део економије.“
Интервенција у градској средини уз помоћ музике и моде на степенишном простору Градске уметничке галерије у Пловдиву скреће пажњу на модну индустрију, а такође нам може помоћи да се ослободимо навике пуњења наших ормара потпуно новом одећом, наставља своју причу Гина Кафеџијан, подсећајући на значај кружне економије као дела стабилног и одговорног друштва.
„У истом духу је и наша завршна порука уз наступ Академског народног хора – знамо да је бугарска народна песма послата у Космос како би дотакла емоционалну жицу у разуму који не познајемо. Желели бисмо да констатујемо да нам је потребна повезаност са природом, као и са самим собом.“
У партнерству са неколико културних институција, организатори су изабрали локације које су становницима Пловдива омиљене, а туристи би требало обавезно да их посете. „Али чини се да ретко имамо навику да их посматрамо кроз калеидоскоп уметности“, истиче Гина Кафеџијан.
„Зато пажњу и усмеравамо ка парковима, приступима најпрепознативљијим зградама, уличној пешачкој средини, која не представља само наше кретање од једног до другог места, већ и део наших станишта“, додаје Гина Кафеџијан. „Позивамо публику да погледа двориште куће-музеја Христа Г. Данова, да виде какве предивне могућности Пловдив има и као град за живот и као сцена за јавне перформансе, али и да се запитамо да ли довољно бринемо о овим просторима.
Слично томе је и оживљавање новог степеништа испред Градске уметничке галерије. Имамо и две представе у Државном луткарском позоришту које остављају изузетан утисак на публику. Отворићемо и изложбу плаката студената Факултета ликовних уметности у недавно реновираној градској башти поред улице Христа Г. Данова. И простор којим затварамо догађаје такође је један од симбола града, а ради се о 'Хисар капији' у Старом граду.“
Академски народни хор своје песме извешће управо на тргу изнад архитектонско-историјског ансамбла „Хисар капија“, јер Пловдивчани верују да је за њихов град време почело одавде и да нема прикладнијег места са којег би послали једну хуману и светлу поруку:
„Будућност – о њој увек говоримо као о нечему што предстоји, али она постоји сада. Стога је наша порука да будемо напољу, бринемо о природи, бринемо једни о другима и будемо заједно у овом екосистему.“
Превод: Свјетлана ШатрићФакултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..