Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све веће штете услед поплава, суше, пожара, болести животиња, увоза из Украјине и пооштравања еколошких захтева.
Пре тачно недељу дана у Бриселу је заседао Савет за пољопривреду, где су се чули снажни позиви за преиспитивање заједничке пољопривредне политике, која, према мишљењу учесницика, није предвиђена да одговори на динамичну реалност, нити да се суочи са узастопним кризама.
Кризна резерва за пољопривреду износи 450 милиона евра годишње, али се брзо смањују. Вршилац дужности европског комесара за пољопривреду Јануш Војћеховски упутио је позив новим члановима Европског парламента да пораде на повећању фонда у наредном вишегодишњем финансијском оквиру:
„Резерва у износу од 450 милиона евра апсолутно је недовољна. Ово ће бити мој први захтев, који је кључан за будућу заједничку пољопривредну политику. Европски парламент мора донети одлуку о томе да кризна резерва буде бар неколико пута већа. Потребна нам је веома стабилна основа за заједничку пољопривредну политику и помоћ у кризама, јер ниједан систем осигурања то неће обезбедити. У пољопривредној делатности ризик је сада толико висок да ниједан систем осигурања, чак ни онај подржан разним субвенцијама, није у стању да гарантује безбедност пољопривредника. Зато је веома важно да се та средства повећају за разне кризне активности.“
Екстремна суша је пољопривреднике у различитим деловима Европе, укључујући и нашу земљу, суочила са бројним изазовима. Министри пољопривреде Вишеградске групе, уз учешће Бугарске и Румуније, сагласили су се око тога да се, с обзиром на климатске промене, за финансирање пољопривреде морају потражити други европски фондови, осим пољопривредних, као и да је потребно пронаћи нова решења у вези са функционисањем резервног фонда Европске уније за кризе изазване климатским променама.
Министар пољопривреде Георги Тахов изјавио је да је ове године хиљаде пољопривредних газдинстава у нашој земљи било погођено изузетно високим температурама и дуготрајном сушом, што је довело до смањења овогодишњих просечних приноса кукуруза и сунцокрета. Поред тога, Бугарску је захватио и низ пожара незапамћених размера. Опоравак опожарених газдинстава и површина захтеваће огромне временске и финансијске ресурсе, што ствара реалан ризик да пољопривредници одустану од њиховог обрађивања.
Бугарска је затражила да се активирају средства из кризне резерве ЕУ за пољопривреднике због штете од суше и пожара. Министарство пољопривреде упутило је писмени захтев Европској комисији да покрене заштитни механизам.
Ова помоћ је део општег пакета од скоро 120 милиона евра, подељених између пет држава чланица ЕУ – Немачке која ће добити 46,5 милиона евра, Естоније са 3,3 милиона евра, Италије са 37,4 милиона евра, Румуније са 21,6 милиона евра и Бугарске са 10,9 милиона евра.
Министар пољопривреде Георги Тахов је истакао:
„Имамо поверења у то, као резултат анализе коју смо спровели преко Министарства пољопривреде, а на основу негативних последица које проистичу из екстремних климатских услова, односно пожара и суше. Извршили смо веома озбиљну анализу губитка ликвидности пољопривредника и добили уверавања ће нашој земљи путем овог механизма бити додељено преко 11 милиона евра, што се дешава први пут. Додељени износ ће се допунити националним средствима до 200 процената, што значи да се овде ради о суми већој од 60 милиона лева.“
Средства ће омогућити да се компензују пољопривредни произвођачи који су претрпели губитке усева. Предвиђено је да помоћ буде додељена до 30. априла 2025. године, а до краја ове године државе, укључујући и Бугарску, треба да обавесте Европску комисију о условима под којима ће се додељивати помоћ.
Информације о додељеним средствима ни мало не умирују оштећене пољопривреднике у нашој земљи. За БНР Цанка Нацева – председница Уније произвођача житарица у Ловечу – једном од региона са засадима кукуруза који је најпогођенији сушом, прогнозира банкроте пољопривредних произвођача због овогодишњих веома ниских приноса:
„Ове године су за 40% нижи у односу на прошлу годину. Треба да напоменемо да је и прошле године било суше – ове године код нас је принос 160 кг по хектару, док је прошле године био 400 кг по хектару за кукуруз. Само зрно изгледа као успавано, суво, тешко да има било какав протеин. Проблем је са токсином који се појавио прилично неочекивано, очигледно због суше. Трговци који купују жале се да се при узорковању откривају афлатоксини, на неким местима одбијају да преузму кукуруз. Ситуација је веома тешка, да не кажем катастрофална, јер осим суше, кризи доприносе и ниске откупне цене – 35 стотинки по килограму, 350 лева по тони, што код нас са приносом од 160 кг доноси приход од 56 лева. Очекујем да ће бити колега који ће прогласити банкрот, јер неколико узастопних година имају ниске приносе, а какве год резерве да су имали, оне су исцрпљене. Траже се начини за нову кампању сетве – за ђубрива, за семе. Или неће купити ђубриво, или ће подићи кредите од банака. Чак разматрамо састанак са Асоцијацијом банака како би се тражила помоћ у виду преференцијалних пољопривредних кредита. Наша држава је прилично сиромашна и не може себи да приушти неке компензације или доплате из националног буџета, јер таквих средстава нема.“
У интервјуу за БНР, Илија Проданов – председник Националне асоцијације произвођача житарица, објаснио је да сумираних података о губицима још увек нема, али су штете драстичне:
„Званичну статистику о томе какви су просечни приноси још увек немам, али оно што имамо као информацију од колега из свих региона наше земље је да се принос код сунцокрета креће око 100 кг, а код кукуруза око 200 кг по хектару, што је за више од 50-60% испод нормалног. Губици су заиста веома озбиљни. Чињеница да је Европска комисија активирала кризну резерву и одобрила, иако минимална и недовољна, средства за Бугарску, показује да је ситуација прилично забрињавајућа. Проблем је у томе што укупан износ средстава из пољопривредних резерви од почетка није довољан, што, с једне стране, показује недостатак механизама Комисије да се носи са таквим катастрофама, што је проблем за Европу. Потребно је наћи механизам који ће омогућити реакцију у оваквим ситуацијама, јер су ова средства крајње недовољна да било ко помисли да ће помоћи угроженим произвођачима. Што се тиче суме, 10,9 милиона евра за Бугарску је изузетно мало у односу на губитке, који ће сигурно ићи готово до милијарду лева.“
Господине Проданов, оцењујете да су одобрена средства недовољна, али постоји могућност за 200% националног суфинансирања, при чему помоћ може достићи до 60 милиона лева.
„Доплаћивање је хипотеза, јер до сада нисмо водили званичне разговоре са Министарством финансија и Министарством пољопривреде, да видимо да ли ће та средства бити укључена у буџет. Надамо се да ће бити, ипак је то могућност коју држава треба да искористи, имајући у виду ситуацију. Претпостављам да ћемо имати званичне састанке са министарством наредних недеља и видећемо шта ће бити предузето у том правцу. Новац није довољан, јер су губици велики. Овде се поново враћамо на то да није праведно да државе попут наше, са ограниченим буџетом, имају национално суфинансирање.“
Колико је површина у нашој земљи погођено сушом и пожарима?
„Суша је захватила све површине под сунцокретом и кукурузом у земљи, што је око 10 милиона хектара, а то чини готово 1/3 свих обрадивих површина. И код пшенице смо имали штету од суше, али у мање области, док су код кукуруза и сунцокрета штете забележене у целој земљи, са врло малим изузецима који су занемарљиви. Што се тиче пожара, са проблемом се суочавају и наше колеге сточари, којима су изгорели пашњаци – за њих то представља велику штету, јер немају где да напасају животиње.“
Имате ли у овом тренутку јасну представу о томе какав ће бити механизам за исплату тих средстава и које ћете захтеве, као председник Националне асоцијације произвођача житарица, поставити Министарству пољопривреде када преговори почну?
„Тренутно нема јасноће. Бугарска има могућност да до краја године обезбеди механизам, сходно томе мислим да ћемо дато време у потпуности искористити да осмислимо најбољи начин исплате, тако да разговори тек предстоје. За нас је важно да та средства буду што праведније распоређена. Велики проблем свих претходних министарстава је недостатак детаљних статистичких података у Бугарској, на које би се ослонио такав механизам, јер је правилна расподела без тога веома тешка. Европа једноставно мора да размисли о механизму рада у оваквим ситуацијама, јер на овај начин ствари не функционишу. Видите да и стратешки извештај о пољопривреди председнице ЕК показује да за следећи програмски период нема гаранције за финансијски оквир, тј. не знамо којим средствима ће располагати сектор пољопривреде у наредном финансијском оквиру, а политика постаје веома нејасна и државе чланице ЕУ неће бити задовољне. Видећемо како ће се нова ЕК развијати након њеног формирања. Нови комесар за пољопривреду имаће 100 дана да представи своју визију. Са нестрпљењем очекујемо да то видимо, али из извештаја је јасно да ствари нису ружичасте. Прво, финансија нема, друго, амбиција за зелену транзицију се уопште није смањила. Очекују нас бројни разговори и веома је важно да будемо у симбиози са државом, да радимо на исти начин, јер ћемо, у супротном, једноставно бити на губитку.“
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..