У последње четири године, у Бугарској су већ шест пута одржани парламентарни избори, а нови, седми по реду, тек предстоје. Политичка нестабилност и честе смене власти у значајној мери онемогућавају вођење конструктивних дебата о бројним важним питањима, укључујући и ратификацију кључне конвенције Међународне организације рада коју су до сада прихватиле 44 државе широм света. Реч је о Конвенцији 190, која је од суштинског значаја у сфери радног права, јер уређује питања насиља и узнемиравања на радном месту. Бугарска још није ратификовала ову конвенцију, нити европску директиву о минималној заради, иако крајњи рок истиче 15. новембра ове године. 

Непостојање редовне владе и политичка нестабилност главни су разлози за кашњење у овим процесима. На међународној конференцији у организацији једног од највећих бугарских синдиката – Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ), која је окупила представнике 23 земље и 35 синдиката Европе и Азије, разматрана су и питања минималне зараде и кршења рокова, због чега Бугарској прете санкције Европске комисије.

„Бугарска има обавезу да објасни зашто директива није транспонована у национално законодавство, иначе ће против ње бити покренута процедура за кршење закона“, упозорила је на форуму у Софији Изабел Шоман, заменица генералног секретара Европске конфедерације синдиката. „Закони постоје да би олакшали процес ратификације и подстакли државе да прихвате ову директиву. Нико не може бити изнад закона, и то је веома важно, јер директива штити права радника, стварајући једнаке услове за све, без обзира на место запослења.“

Дијалог између три кључна партнера – синдиката, послодаваца и владе – пресудан је за овај процес – нагласио је министар рада у прелазној влади Ивајло Иванов, додавши да је „непоштовање било које директиве ЕК, укључујући и ову, може резултирати санкцијама против Бугарске. Зато је од суштинске важности да ову директиву усвојимо до краја године“.

„Иако постоји уверење да ће транспоновање ове директиве аутоматски довести до повећања минималне зараде, желим да истакнем да се не ради о томе. Минимална зарада коју ће Влада одредити биће у складу са актуелним финансијским оквирима. Циљ директиве је да се у будућности, приликом доношења дугорочних мера, одлуке доносе у складу са правилима које предвиђа ова директива. Синдикати предлажу да се износ доприноса повећа искључиво за највишу основицу за плаћање доприноса“, поручио је председник КНСБ Пламен Димитров.

Димитров је додао да садашњи систем опорезивања, заснован на јединственој пореској стопи, не омогућава адекватно финансирање социјалних система, образовања и здравства, нити покривање трошкова запослених у јавним службама, култури и социјалној заштити. Решење види у повећању пореза на највишу основицу доприноса.

„Веома је важно да се ово питање покрене сада, уочи избора, јер после нико више ништа не пита“, поручују из синдиката, наглашавајући значајну потребу да странке у овом тренутку јасно изразе свој став о порезу на доходак. Синдикати гледају на финансијску стабилност земље с перспективом од 20 година, до 2045. године, и предлажу постепено повећање доприноса за Пензиони фонд у оквиру државног система социјалног осигурања за 1% сваке године, као и за 1% на капиталне шеме у оквиру другог пензијског стуба. „Не можемо очекивати одговарајућу пензију са доприносима од само 5%. Свесни смо да тренутна стопа издалека није довољна. Са растућим дефицитом, биће све теже и теже да буџет покрије све трошкове, нарочито оне који се односе на Национални институт осигурања.“

Синдикат сматра да је повећање пореских стопа од кључног значаја, не само за стабилизацију, већ и за проширење буџета државног социјалног осигурања у 2025. години. Доношење коначне одлуке о овом питању остаје на будућем парламенту и новој влади, који ће бити задужени за спровођење предложених мера.