Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног фебруарског дана 1946. године, са само 32 године, Ромен Гари стиже у Софију како би преузео своју прву дипломатску дужност, као други секретар француске амбасаде. Директор Француског института у Бугарској, Лик Леви, и сам велики поштовалац Ромена Гарија, прича колико је боравак у Бугарској обликовао његове ставове:
„Овај боравак знатно је обогатио његово разумевање хуманизма, универзалности, људских права и значаја Европе. Ромен Гари је био страствени заговорник европске идеје. Написао је роман „Европско васпитање“ и много пре него што се почело говорити о уједињењу Европе, снажно је подржавао ту визију. Гари је добро познавао Централну и Источну Европу и желео је да Французима скрене пажњу на овај регион,” рекао је Лик Леви поводом недеље посвећене животу и делу Ромена Гарија, коју је организовао Француски институт. Захваљујући чињеници да је писао и под псеудонимом Емил Ажар, једини је француски писац који је два пута освојио престижну књижевну награду „Гонкур“.
У Софији је Ромен Гари, заједно са својом првом супругом, енглеском списатељицом Лесли Бланч, живео у стану на булевару Дондуков. Ту се упознаје с различитим људима и постаје сведок растућих политичких репресија у земљи, не сумњајући да је и он сам предмет истраге у досијеу Државне безбедности под агентурним именом „Књижар“.
У свом роману „Ноћ ће бити мирна“, Гари описује Бугарску на следећи начин: „Када сам стигао у Софију, земља је већ била комунистичка, али је имала цара. Дете – цара. Нови истински цар након уласка совјетске армије био је легендарни Георги Димитров, вођа Коминтерне. Вођа, али под чврстом Стаљиновом контролом.“
„Ромен Гари имао је словенске корене и овај свет му је био добро познат“, истиче Лук Леви. „Волео је Бугарску, јер није био обичан дипломата. У то време, он је већ био признати књижевник, дубоко заинтересован за људе, показујући изразиту емпатију према њима. Истовремено, сведочио је променама у овој земљи након 1945. године, када је у Бугарској постепено наступило стање тоталитарне диктатуре. У том контексту, Ромен Гари је изјавио: „Бити сведок транзиције једне државе, једне монархије у тоталитарну диктатуру стаљинистичког типа, истовремено је узбудљиво и тужно .“
Гари је говорио руски и комуницирао не само са обичним Бугарима, већ и са представницима опозиције, која је у првим годинама репресије још увек била активна. У каснијим интервјуима, наглашавао је да су те године за њега биле кључне.“
Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook / Romain Gary, books.fr
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због..
Повремено са кишом
Облачно
Киша/Снег