„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже Радослава Недјалкова, оснивач фолклорне групе „Нашенци“ у Милану. Она је добитница престижне награде „Бугарка године – Св. Злата Магленска“ за 2023. годину.
Ову награду по дванаести пут доделила је Извршна агенција за Бугаре у иностранству (ИАБИ), у част сународница које промовишу бугарску културу, језик и традицију, а њихова активност није ограничена на само једну земљу. На тај начин, ИАБИ скреће пажњу на напоре и посвећеност ових бугарских жена, које не само да су се успешно прилагодиле животу у страној земљи, већ и активно доприносе очувању бугарског духа и уједињавању наших исељеничких заједница широм света.
За награду „Бугарка године” за 2023. годину номиноване су 24 жене из 19 земаља – просветни радници, руководиоци фолклорних ансамбала, оснивачи библиотека и културних друштава, као и заговорници очувања бугарског језика међу Бугарима у дијаспори. Постхумно су награђене Галина Тодорова из Културног института у Чешкој и Гана Бесарабска-Тавријска, која је цео свој живот посветила очувању бугарске културе и традиције међу нашим заједницама у Украјини и Молдавији.
Новоустановљеном наградом „Омиљена Бугарка по избору публике” Агенција за Бугаре у иностранству одликовала је Невенку Костадинову из Босилеграда, Србија. Ово престижно признање госпођи Костадиновој додељено је за њен посвећен и неуморни рад на очувању бугарске заједнице у малом Босилеграду. Она и њена породица у својој столарској радионици обезбеђују радна места за више од 100 људи. „Успех и снага једне Бугарке зависе од подршке коју добија од породице“, истиче Невенка Костадинова.
„Ја сам жена чија судбина је била да се роди ван граница Бугарске. Када сте далеко од своје отаџбине, све што је бугарско постаје вам много дражe и ближe срцу. Моја мисија, као и мисија моје породице, јесте да људима пружимо могућност да остану у свом родном крају, а не да га напуштају. Да остану на огњиштима својих предака, јер по мом мишљењу нема ништа лепше од тога.“
Ручно осликана репродукција иконе свете Злате Магленске, дело сликарке Антоније Станкове, уручена је новоизабраној добитници признања „Бугарка године“ за 2023. годину, Радослави Недјалковој. Свечаност је одржана 18. октобра, на дан који је у црквеном календару посвећен светој Злати Магленској, заштитници Бугара у дијаспори.
„Икона свете Злате Магленске пропутоваће хиљаде километара, носећи са собом зрнце осећања да раздаљина не утиче на осећај припадности, бугарски идентитет и самосвест наших сународника у иностранству“, истакла је у свом обраћању учесницима потпредседница Илијана Јотова, под чијим патронатом се одржава конкурс који организује ИАБИ.
„Нисам могла да замислим да ћу добити овако значајно признање“, рекла је Радослава Недјалкова из Милана у интервјуу за Радио Бугарску, описавши одликовање „Бугарка године“ које јој је додељено следећим речима:
„Ова награда је огромна одговорност. Ставићу је на видно место, како би ми била стална мотивација, дајући ми снагу да све што радим наставим чинити са још већом преданошћу. Фолклорне групе су срце већине бугарских заједница широм света. Када човек оде у бугарску цркву у иностранству, следећи корак често је тражење фолклорне групе – јер када си далеко од домовине, тражиш своју заједницу. Имаш потребу да осетиш Бугарску, а нема бољег начина за то од народних игара и дружења са сународницима који се окупљају како би причали о нашој земљи и заједно правили мартенице. Управо зато ове групе лако одржавају јаке везе и сталан контакт који је остварен још 2016. године када смо почели да разматрамо могућност оснивања наше асоцијације. Она данас успешно функционише већ неколико година, али у то време, то је била само визија нас неколицине. Желели смо да се ујединимо, да будемо блиски и заједнички делимо проблеме са којима се суочавамо, јер све што радимо у дијаспори прожето је истим циљевима.“
Превод: Свјетлана ШатрићИстраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..