Тема миграције поново се нашла у фокусу европске агенде, у светлу појачаног притиска на Брисел да усвоји мере за њено ограничавње. Позиви многих европских лидера за радикалнији приступ према нелегалним мигрантима постају све учесталији. Немачка је поново увела контролу на свим својим шенгенским границама, док је француски премијер Мишел Барние нагласио да Француска мора да следи пример Немачке у контролисању својих граница у Европи.Италија и Словенија и даље спроводе контролу на својим границама с Хрватском, а пољски премијер Доналд Туск је изненадио јавност изјавом да Пољска неће пружити уточиште мигрантима. Према подацима Европске агенције за граничну и обалску стражу (Frontex), на источној копненој граници ЕУ са Белорусијомове године је забележено повећање нелегалних прелаза од 192%. Подаци Европске агенције за граничну и обалску стражу (Frontex)указују на драматично повећање нелегалних прелаза на источној копненој граници ЕУ с Белорусијом, са порастом од чак 192% ове године. Суочен с новим таласом нелегалних прелаза из Белорусије, Туск је обећао „безпоштедну“ борбу против нелегалне миграције:
„Бићу апсолутно строг и немилостив по питању нелегалне миграције, као и примене само оних европских закона о миграцији који гарантују нашу безбедност. Нећемо уважавати или примењивати никакве идеје Европске уније ако смо уверени да угрожавају нашу безбедност.“
У априлу ове године, Европски парламент је коначно одобрио нови Пакт ЕУ о миграцији и азилу. Нова уредба предвиђа да се молбе за азил разматрају брже, укључујући и на границама Европске уније, као и да се враћање миграната спроводи ефикасније. Међутим, Пакт који Пољска и Мађарска ни до данас нису одобриле, садржи „кризни“ пропис који омогућава затварање граничних прелаза и регистрацију тражилаца азила.
У складу с важећим законодавством ЕУ, незаконити мигранти тренутно не могу бити враћени у треће земље. Ипак, у мају ове године, група од 15 држава чланица представила је Европској комисији идеју о такозваним „центрима за повратак“ ван ЕУ, где би одбијени тражиоци азила могли бити смештени док не буду враћени у своје земље порекла. Неколико месеци касније, Италија је реализовала свој споразум о миграцији с Албанијом, а пре неколико дана први мигранти по споразуму између Рима и Тиране стигли су у ову земљу.
Задовољство петогодишњим споразумом, вредним 160 милиона евра годишње, изразила је и италијанска премијерка Ђорђа Мелони:
„Ово је нов и храбар пут без преседана, који у потпуности одражава европски дух и има све предуслове да буде примењен и у другим државама.“
Нова мигрантска стратегија италијанске владе добила је широку подршку јавности, али је наишла на оштре критике организација за људска права. „Амнести Интернешенел“ из Италије споразум је оценио као „суров експеримент који баца сенку на репутацију италијанске владе“.
„Нико не зна шта ће се догодити са мигрантима који буду пребачени тамо. Власти тврде да неће слати угрожене мигранте, али остаје питање како ће се вршити селекцијаи да ли ће они који остану имати иста права као и тражиоци азила у Европи, ЕУ или Италији“, изјавила је Илеана Бело, директорка италијанског огранка ове међународне организације за људска права.
Статистике показују да се само 20% одлука о депортацији грађана трећих земаља се спроводи успешно. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајеноценила је као „потенцијални модел“ споразум између Италије и Албаније, истичући да ће Комисија ускоро представити законодавне предлоге за враћање миграната. Што се тиче идеје о измештеним центрима за мигранте, на столу су три опције:
„Прва опција су центри за мигранте који траже заштиту, где би се у обзир узимале треће безбедне земљеза њихово пребацивање. Друга су центри за мигранте који немају право боравка у ЕУ, уз питање колико дуго могу остати тамо ако је њихов повратак у земљу порекла немогућ. Трећа опција укључује земље ван ЕУ у којима су мигранти заглављени и не могу ући у Унију, те би били враћани уз подршку Високог комесаријата за избеглице, Међународне организације за миграције, као и уз финансијску помоћ ЕУ.“
Бугарска влада донела је одлуку да подржи учешће у кампањама Европске комисије усмереним на добровољно пресељење грађана из трећих земаља који траже или су већ добили међународну заштиту у земљама под миграционим притиском. Истовремено, привремени премијер Димитар Главчев изразио је подршку идеји о отварању центара за мигранте у трећим земљама:
„То уопште није лоша идеја и добар је пример који ћемо подржати. Сарадња с Републиком Турском је веома успешна“, изјавио је Главчев.
Међутим, по мишљењу др Атанаса Русева, директора програма „Безбедност“ у Центру за истраживање демократије, чини се да строжа миграциона политика не произилази из реалне опасности од новог избегличког таласа, већ је одговор на растуће крајње десничарске тенденције у Европској унији. У интервјуу за БНР, Русев је објаснио:
„Тренутно смо сведоци пада броја миграната који покушавају да уђу у Европу. Суочавамо се са конфликтима који већ дуго трају, али не предвиђамо миграциони талас попут оног између 2014. и 2016. године током рата у Сирији или као што је био случај 2022. када је почео рат у Украјини. Повећање крајње десничарске реторике у Европи приморава чак и главне политичке партије да усвоје строже мере према илегалним мигрантима. Овакав тренд ће, без сумње, обликовати политике и расправе о миграцији у Европи у наредних неколико година.“
Да ли се налазимо на прагу нове ере у којој ће европски лидери, традиционално познати по умеренијем приступу нелегалној миграцији и поштовању законодавства Европске уније, бити принуђени да измене своје политике?
„Француска и Немачка су два кључна примера“, истиче експерт. „Ове земље су до сада чврсто браниле људска права, али тренутни политички развоји, посебно пораст крајње деснице, приморавају их да преиспитају своје ставове.“ Овај нови притисак доводи до значајних промена у миграционој политици, а обе државе све више наглашавају потребу за новим приступом и прегледом механизама за враћање миграната.
Како ће изгледати нова уредба о нелегалним мигрантима и да ли нас чека дуг пут до њене реализације?
„Потребно је значајно време и труд да се утврди каква ће бити конкретна форма ове уредбе“, каже стручњак. „Италијански модел, који се заснива на двостраним споразумима, пружа само ограничену основу. За успостављање заједничког европског модела, бројна питања остају без одговора. Ова нова уредба могла би доћи у сукоб са постојећом правним оквиром за заштиту људских права, а експерт предвиђа „тешку и бурну дебату у Европском парламенту“. Очекује се да ће земље као што су Шпанија и Белгија бити чврсти противници нових концепата, укључујући измештене мигранстке центре.“
Да ли ће се ова политика показати као реално или компромисно решење с обзиром на различита расположења међу државама чланицама Европске уније? Посебно је важно истаћи став Грчке, која се одлучно противи парцијалним споразумима између појединих земаља.
„Морамо обрати пажњу на Грчку и размислити о томе шта би се могло догодити и код нас“, истиче аналитичар. „Тренутна ситуација произилази из тога што велике земље дестинације не могу лако пронаћи заједничко европско решење. Свако тражи опцију која одговара искључиво њему, а Италија у том контексту показује пут.Мање чланице ЕУ су, с правом, забринуте да ће богате земље искористити своје ресурсе и утицај да пронађу решења која одговарају само њима, док остале земље остају запостављене. Лично сам скептичан према оваквим решењима. У Италији је модел премијерке Мелони на удару великих критика, јер се сматра да резултати вероватно неће оправдати уложене ресурсе и време.Чини се да су решења која укључују треће земље далеко од одрживог одговора на изазове са којима се суочава ЕУ. У светлу тренутних расположења, у наредним годинама можемо очекивати нове пилот пројекте с другим државама, али питање остаје колико ће ти пројекти бити успешни. Скепса остаје присутна.“
Премијер Димитр Главчев истиче изузетне резултате у борби против нелегалне миграције. У исто време, он напомиње да изнесени центри за мигранте у трећим земљама представљају разумну идеју. Бугарска очекује пуно чланство у Шенгену до краја године. Како ово кореспондира с реформом европске миграционе политике, и хоће ли наша земља остати ван реалне дебате о дубоким реформама?
„На жалост, у настојању да коначно заслужимо Шенген, разапели смо се између два табора у ЕУ – један који се залаже за заштиту људских права и права избеглица, и други који инсистира на чврстом затварању граница, тзв. 'крепост Европа'. Када се налазите у таквом стању, немогуће је одржавати сопствену политику, те није случајно што наша влада дуго није имала јасну позицију. Тренутно, ток догађаја иде више ка чврстим политикама. Предпостављам да је намера да следимо опште расположење, у овом случају од стране Главчева, али Бугарска не може много учинити. За те људе ми нисмо крајња дестинација. Оно што можемо да радимо је да се трудимо да боље чувамо границу. Поред тога, веома мало зависи од нас у целој овој дебати. И даље смо ван Шенген зоне и нисмо на столу где ће се доносити многа од ових решења.“
Као спољна граница ЕУ, очекујете ли да се повећа број миграната који ће бити враћени по Даблинској уредби? Сећамо се каква паника је настала пре неколико месеци када је авионима враћено неколико миграната.
„Искрено, то је добра предизборна тема, али, као што видите, од 2014. године није дошло до значајног прилива избеглица. Проблем је у томе што сам механизам враћања не функционише и то је у основи дебата у ЕУ. Он не функционише због неколико основних разлога, а један од главних је тај што највеће земље порекла ових нелегалних миграната практично немају споразуме с ЕУ о прихватању својих грађана који су нелегално улазили у Европу. Други проблем је што Европа има веома јаке механизме за заштиту ових људи. У многим случајевима они користе те могућности, укључујући и злоупотребу система, подносећи жалбе до последњег момента. Када добију налог за исељење, промене адресу и одлазе у другу државу. И тамо изнова почиње иста процедура, а у једном моменту се испостави да не постоји функционалан законски механизам за враћање ових особа. Постоји читав низ фактора који доприносе овом проблему, али враћање миграната остаје 'ахилова пета' читавог система за регулисање незаконите миграције. И колико год се трудили, једноставно решење заиста не постоји.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..