Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да један дан у години "буде за њих и за нас велики празник бугарског духа".

У то време, када у Бугарској већ постоји велика заједница бесарапских Бугара, који су учествовали у унапређењу нове бугарске државе, они предлажу да се 29. октобар – дан када је 100 година раније освећен храм "Св. Преображења" у Болграду (Украјина), у Бугарској обележава као Дан бесарапских Бугара. Међутим, 1939. године је почео Други светски рат и празник није успео да се афирмише. Обновљен је тек 1989. године на предлог Друштва за везе са бесарабским и тавријским Бугарима "Родољубец" ("Родољуб").

Тема бесарапских Бугара није међу најчешће разматраним темама код нас, али Бугарска их не заборавља и труди се да створи довољно услова да се наши сународници, који су се пре више векова доселили на територију данашње Молдавије и Украјине, врате и поново упознају своју прадомовину. Томе доприносе бројни фестивали, програми Министарства образовања и науке – "Бугарска – образовне руте" и "Неиспричане приче Бугара", дечији конкурси Извршне агенције за Бугаре у иностранству, на којима бесарапска бугарска деца веома активно учествују.

Један од најистакнутијих заговорника идеје о пружању подршке нашим сународницима из Украјине и Молдавије у одржавању везе са прадомовином данас је директор Извршне агенције за Бугаре у иностранству Рајна Манџукова. И она сама је бесарапска Бугарка, рођена у околини украјинског града Измаила. Не пропушта да упути поздравну поруку нашим сународницима поводом данашњег празника:

"Немогуће је да моја поздравна порука бесарапским Бугарима не буде преломљена кроз призму дешавања у Украјини. У том контексту, желим да мојим сународницима у украјинској Бесарабији пожелим храброст, смелост и снагу. Они су Бугари, али су грађани Украјине и део су ове земље која се бори за своју праведну будућност. Желим им снагу, здравље и да верују да је Бугарска уз њих! То се не види увек, али Бугарска је и политички на страни правде, а посебно што се тиче Бугара у иностранству, они имају подршку Агенције за Бугаре у иностранству и лично моју подршку – изјавила је госпођа Манџукова у интервјуу Радио Бугарској. – Бугари у Молдавији су, хвала Богу, у бољој ситуацији у контексту рата, али заиста бих волела да рат не раздваја бесарапске заједнице у две државе. Моја жеља Бугарима у Молдавији је да се према остатку бесарапских Бугара односе са више разумевања. Чинимо све што је могуће да организујемо заједничке иницијативе и да их окупљамо заједно и желим да заједно радимо на томе да бесарапски Бугари остану једна целина и да се не деле на Бугаре у Украјини и Бугаре у Молдавији".

"Дан бесарапских Бугара је веома емотиван, постајемо уједињени, подсећамо да нас има" – каже нам Оксана Жељапова, бесарапска Бугарка из Молдавије, чији је лични циљ већ годинама пружање подршке бесарапској деци из њене домовине. Једну од иницијатива којом ће овај празник бити обележен у Софији организовала је она.

"Ја имам једну жељу, један циљ. Желим да Бугари, који живе у Молдавији, осећају да нису сами и да увек имају пружену руку. Подржавам децу која играју народне игре, која се лече у једном центру за рехабилитацију итд. Увек када организујем добротворну вечеру, прикупљени новац поделим људима у неколико градића како се неко не би наљутио".

"То је моја покретачка снага, мој начин да својим ћеркама покажем традицију, обичаје и ко смо ми, бесарапски Бугари", са поносом каже Оксана.

Прочитајте још:

• Оксана и Иван Жељапови – отац и ћерка који помажу бесарапским Бугарима у Молдавији

Превела: Албена Џерманова