Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен Димитров, Цветан Гашевски, Симон Шарабански и други, обарање руке ужива велику популарност међу младима у Бугарској – широм земље постоји много снажних људи који стално траже нове изазове. Предност овог спорта је у томе што су правила јасна и свако може да тренира самостално, па чак и опреми своју сопствену кућну салу за тренинг. Учешће на такмичењима није условљено чланством у спортском клубу нити подршком искусног тренера који би такмичару утирао пут ка европским и светским такмичењима. Како у Софији тако и широм Бугарске, одржавају се десетине, а можда и стотине мањих турнира у обарању руке, које организују локални клубови.

Званична класација која би показала у којим регионима Бугарске живе мушкарци с најснажнијим рукама, спремни за окршај за столом, не постоји, међутим, оно што је сигурно је да неки од њих долазе из Горње Орјаховице одакле је и Тодор Зеленков, овогодишњи освајач светске титуле у обарању руке за леву руку, који је тријумфовао на турниру одржаном почетком октобра у Лутракију, Грчка.

Својим шампионом Тодором Зеленковим поноси се цела Горња Орјаховица, а његови суграђани победу су му честитали и на друштвеним мрежама, делећи са поносом снимке са саме церемоније доделе награда. Са само 20 година, Тодор је већ стекао репутацију једног од најталентованијих спортиста у својој дисциплини. Од детињства је био везан за овај споерт, али се за такмичења припрема тек последње две године у локалном клубу „Локомотив 96”. У његовом родном граду конкуренција је велика, али уз велики труд и посвећеност тренинзима успео је да стане на црту најбољима у овој дисциплини. „Највише ме мотивише пример мојих тренера, који су такође из Горње Орјаховице“, истиче Тодор Зеленков и додаје:

„Обојица су вишеструки светски шампиони – Пламен Димитров и Цветан Гашевски – дају ми непроцењиве савете и с њима интензивно тренирам. Они су део првог клуба за обарање руке у Бугарској, „Локомотива 96“. Захваљујући овом клубу, такмичења у обарању руке код нас се организују већ пуних 30 година. Ми смо веома снажан народ, а на светској сцени се представљамо на највишем нивоу. Увек се трудим да наступам као мој тренер Пламен – желим да будем као он. Његово искуство у спорту је огромно, а као тренер тачно зна како да припреми друге такмичаре.

Такмичење у Грчкој трајало је четири дана, било је изузетно напорно и потпуно другачије од турнира на које смо навикли у нашој земљи. Још пре поласка, заклео сам се да ћу постати светски шампион. Због те одлучности нисам осећао страх од снажнијих противника, а највише су ме импресионирали ривали из Канаде и Пољске.“

Тодор Зеленков је вишеструки шампион Бугарске, а ови резултати дали су му самопоуздање да се отисне на светску сцену и бори за највише титуле. Како каже, за обарање руке потребна је посебна врста снаге. „Неопходно је имати јаке тетиве, стабилне зглобове и, у целини, невероватно снажне руке. То је делом ствар генетике, али у мојој породици нико није остварио врхунске резултате у спорту“, објашњава Тодор и додаје:

„Кад поподне одем на тренинг, проведем тамо неколико сати, и после тога више немам времена ни за шта друго. Долазим кући, вечерам и спреман сам за кревет. Али, резултати које постижем у спорту доносе ми огромну радост. Освојио сам титулу у категорији за леву руку, док сам код десне руке направио техничке грешке – за то ми недостаје ментална снага. Али, када у препуној сали зачујеш бугарску химну, осећај је величанствен, подилази те језа. То је било једно незаборавно искуство. Настављам и студије на Великотрновском универзитету, на смеру за пословни менаџмент. Ако човек има истинску жељу, све може да постигне – да распореди време за учење и спорт, и за све оно што га инспирише. У свему је најважније бити истрајан и упоран. Никада ми није дошло да кажем себи да не могу или да треба да одустанем од спорта. Ослањам се на снагу воље – и, признајем, на мрвицу ината.“

Фотографије: лична архива Тодора Зеленкова, Facebook/Armwrestling Club - Lokomotiv 96