Виолинисткиња Искрена Јорданова већ 30 година живи у Лисабону. Све што ради као музичар везано је за барокну музику. Велики део свог времена посвећује откривању древних рукописа, којима заједно са својим ансамблом „Дивино Соспиро“ удахњује нови живот.

Да ли је барокна музика открила бугарску виолинисткињу или је то био свесно тражени пут?

"Ми смо се узајамно открили – каже Искрена Јорданова у интервјуу Радио Бугарској. – До ње сам стигла релативно касно, јер је у Бугарској музика XVII и XVIII века, на којој радим, на студијама веома слабо заступљена. Било ми је занимљиво то што она отвара свет који предиспонира на музицирање уз размишљање  – постоји тренутак импровизације, постоји претраживање по библиотекама и истраживачки рад.“

Почела је да свира на клавиру са пет година, а годину дана касније била је опчињена виолином на којој је свирала њена старија сестра. Још од малих ногу открила је и задовољство, али пре свега –одговорност да извођење сложених дела дели са другим музичарима.

„Када сам имала осам година почела сам да свирам у Филхармонији ˈПионирˈ – прича виолинисткиња. – Чињеница да сам примљена у овај симфонијски оркестар, иако нисам имала богато техничко искуство, као и заједничко извођење тешког репертоара, била је главна ствар која ме подстакла да кренем овим путем. И дан данас је музицирање са другим људима за мене најпријатнија ствар.“

Искрена Јорданова каже да се у Лисабону настанила сасвим случајно. Била је студенткиња последње године на музичкој академији и посетила је своју сестру која је већ неколико година живела у португалској престоници. Са собом је носила виолину, да вежба, јер су јој предстојали дипломски испити. Сазнала је да је Државни симфонијски оркестар расписао конкурс и одлучила је да се пријави, чинећи први велики корак ка остварењу свог „португалског сна“.

Неколико година касније је заједно са Масимом Мацеом – италијанским барокним музичарем и својим животним сапутником основала барокни ансамбл „Дивино соспиро“. Она је постала концертмајстор, а он – уметнички директор. Приликом избора имена ансамбла инспирисали су се пре свега Божјим уздахом, који се осећа у многим барокним делима везаним за хришћанску религију.

„У то време није постојао такав барокни ансамбл, а наша идеја је била да створимо нешто на високом нивоу што би представљало Португал – сећа се Искрена Јорданова. – Ове године ˈДивино Соспироˈ пуни 20 година, тако да је већ прошао озбиљан пут музицирања на фестивалима широм света и снимио значајна дела. У 2014. години смо основали и истоимени истраживачки центар, чији сам ја научни директор.“

„Реч је о снимку серенаде La Contesa delle Stagioni, која дочарава диспут између годишњих доба– прича Искрена Јорданова. – Ово музичко дело написано је 1720. године за рођендан португалске краљице.“

Барокна музика данас ужива огромно интересовање. Изводи се на оригиналним инструментима епохе, кроз које музичари покушавају да постигну максималну веродостојност композиторове идеје уграђене у свако дело.

"Од 60. година ХХ века људи почињу напорно да траже и да поново откривају репертоар – каже Искрена Јорданова. – Извођење музичког дела на историјским инструментима је веома важно јер на неки начин успевамо да поново откријемо епоху која нам је већ по менталитету и начину живота веома далека, али нам у исто време и помаже да схватимо механизме историје и естетске укусе – оно што је човечанство створило да бисмо ишли напред.”

Показало се да је за Искрену Јорданову барокна музика судбина – не само да ју је претворила у првокласног музичара и истраживача, него јој је на личном плану помогла да створи симбиозу бугарског и италијанског темперамента. И мада се Искрена и Масимо понекад споре, уједињује их заједнички правац: „Истина је да када имамо јасан циљ и желимо да га остваримо, ствари се догађају.“

Фотографије: Facebook / Iskrena Yordanova

Превела: Албена Џерманова