Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894. године и отада до данас ради без престанка, подсећа извршни директор газдинства Мартин Маринов. Признаје да рад с коњима није ни мало лак, а највећи изазов је претворити ову лепу животињу у свог сапутника:
„Предложио бих свима да дођу овде, да виде резиденцију кнеза Александра Батенберга, која је отворена за посетиоце, Музеј коња – највећи на Балкану, с аутентичним артефактима, да уроне у атмосферу места којим одјекује коњски бат. Тренутно узгајамо седам раса коња, три од којих су аутохтоне, то су: источнобугарска раса, Плевенска и Арапска (шагија). Нашој ергели не треба промена у узгоју, већ само треба да постоји и сачува оно што има. Највећу тржишну вредност има источнобугарски коњ – ради се о раси којој прети изумирање, али из различитих разлога већ годинама за њу постоји највеће интересовање. Вредност једног таквог коња креће се између 50.000 и 60.000 лева, у зависности од тога на каквим такмичењима је учествовао. А наши коњи стално освајају прва места на такмичењима.“
Ергела „Кабијук“ је 2020. године у складу са Законом о сточарству добила заштићен статус државног предузећа чији је главни предмет делатности узгој аутохтоних и других вредних раса коња из републичког генског фонда.
„Делатност државног предузећа „Кабијук“ помаже Министарство пољопривреде и храна како би ово национално богатство остало и будућим генерацијама. Многи селекционери прошли су кроз школу ергеле „Кабијук“, а њени коњи освајају такмичења и проносе славу ергеле у земљи и иностранству,“ навео је заменик министра пољопривреде Дејан Стратев на свечаностима поводом обележавања 160. годишњице постојања и рада ергеле, уприличеним почетком новембра.
„Мало је институција чија је историја дужа од историје савремене бугарске државе,“ подсећа Јавор Гечев, саветник председника за пољопривреду и бивши министар пољопривреде:
„Прва застава Бугарске био је коњски реп. Кажу да су се Протобугари рађали и умирали на коњу. Чувајући ове расе коња, ми чувамо и бугарски ген. Желим предузећу да буде на нивоу своје историје, а будућност да буде светлија од прошлости, а прошлост ергеле је веома светла!“
Гости су имали прилику да уживају и у дефилеу пастува и кобила седам елитних раса – Чистокрвне арапске, Чистокрвне енглеске, Арапске (шагија), Источнобугарске, Плевенске, као и крда расе Хафлингер и Шкотског понија.
Репортажа: Ајше Љатиф, Радио Шумен - БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Ајше Љатиф, Facebook /ДП Кабијук
Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник. Опремљен је модерним стакленим оградама ,..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица. Тренутно више од 450 јединки насељава влажна подручја Бургаса. Орнитолози кажу да егзотичним птицама..
Борисов врт у срцу Софије поново ће постати сцена за традиционални фестивал „Сурва“ из Перника. За трећу узастопну годину, Софијанци и посетиоци главног..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица...
У Бугарској је током 2024. године 479 људи изгубило живот у тешким саобраћајним несрећама, док је 9.046 особа повређено. У првих пет месеци 2024. године..