Уочи председничких избора у САД, узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис донела доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за још један мандат Доналда Трампа? Потенцијални утицај ових избора на трансатлантске односе и њихов значај за трговину, безбедност и рат у Украјини главна су тема рубрике „Еуранет плус“.

Два кандидата, два дијаметрално супротна погледа на свет – иако је овакво сучељавање већ познато, ситуација је сада другачија јер се све одвија у добапроменљивог светског поретка и америчких приоритета.

Камала Харис, кандидаткиња Демократске партије, поручује: „Залажемо се за пут одговорне глобалне улоге, поштовања међународних права и норми, очувања демократских вредности како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану, као и за сарадњу са нашим савезницима и партнерима у остварењу заједничких циљева.“Насупрот томе, Доналд Трамп нуди другачији приступ: „После година улагања у изградњу туђих нација, одбрану страних граница и заштиту туђих интереса, коначно ћемо почети да градимо нашу земљу, штитимо наше границе и бринемо се о нашим грађанима. Овај принцип ‘Америка на првом месту’ биће подигнут на ниво који до сада није виђен.“

Трамп такође планира увођење царина од 10% на увоз из свих земаља и чак 60% на увоз из Кине, што би могло значајно уздрмати глобалне ланце снабдевања, довести до реципрочних мера и повећати трошкове.

„Ако компаније не производе у САД, платиће високе царине да те производе увезу и конкуришу се нашим радницима и заштићеним индустријама. Заштитићемо своју привреду и свој систем. Европска унија делује складно и привлачно – све те мале земље које су уједињене. Али, оне су немилосрдне. Не купују наше аутомобиле и пољопривредне производе, а продају милионе својих возила у Америци. Не, не, не – то ће морати скупо да плате“, поручио је Трамп.

Како се европски лидери и званичници осећају пред неизвесне председничке изборе у САД? У ретким и отвореним коментарима премијерке Данске Мете Фредериксен, министра одбране Немачке Бориса Писториуса, генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа и мађарског премијера Виктора Орбана, откривамо њихове перспективе:

„Без обзира на исход избора у САД, Европа мора бити способна да делује више самостално, али и у партнерству са нашим савезницима“, изјавила је Фредериксен, наглашавајући значај европске одрживости и независности.

„Поверење у евроатлантски савез, као и у солидарност и пријатељство међу нама, остаје непоколебљиво. Међутим, потребно је да учинимо додатне кораке“, додао је Писториус.

„Нећу се изјашњавати о одређеном кандидату, али уверен сам да ћемо, без обзира на то ко победи — Камала Харис или Доналд Трамп — пронаћи начин за успешну сарадњу“, рекао је Руте, указујући на континуитет који је Европи неопходан.

Орбан је, пак, изнео личнији став: „Шта ће бити наш одговор? Ако се Трамп врати, отворићемо неколико боца шампањца. Шта ће други урадити — то је већ друго питање.“

Стиче се утисак да у европским круговима постоји извесна нелагода пред могућношћу повратка Доналда Трампа на чело САД. Ипак, европска дипломатија иступа са порукама да је Трамп за њих добро познат актер, од ког не очекују изненађења, те да ће, ко год победи, амерички протекционизам остати на снази. Док је Трамп током свог првог мандата отворено говорио о царинама, администрација демократе Џоа Бајдена усвојила је Закон о смањењу инфлације, који је нанео озбиљне последице европској економији. Овај закон, путем субвенција и пореских олакшица, подстиче премештање производње, инвестиција и ресурса у САД, што умањује конкурентност Европске уније у кључним секторима. Али какве би промене Трампова победа заиста донела односима између Брисела и Вашингтона? О томе говори др Роберт Филипс млађи, професор политикологије на Америчком универзитету у Благоевграду:

„С Трампом никад не знате шта ће и када урадити. Нисам сигуран да он сам то увек зна. У првом мандату био је мање припремљен, али сада долази са тимом искуснијих сарадника и са чвршћим ставом према ЕУ. Највећи изазов је то што Трамп, из своје перспективе, види Европску унију као рањиву у областима трговине и безбедности. За њега су међународни односи низ транскација – што ће бити кључни аспект његове спољне политике“, истиче др Филипс.

Подсећамо да је Доналд Трамп током свог првог мандата у Белој кући у Вашингтону угостио тадашњег председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, у тренутку када су САД и ЕУ биле на корак од правог трговинског сукоба. Трамп је претио новим, високим царинама, док је Брисел био одлучан да реагује реципрочно. Јункер је тада показао дипломатску мудрост и, уместо да ескалира тензије, понудио је обећања која су одговарала Трамповим интересима – попут повећања увоза америчке соје, иако Јункер није имао овлашћење да самостално одлучује о том питању. Управо захваљујући овом приступу, двојица лидера су успела да постигну договор и одложе трговински рат. Данас се поставља питање: могу ли најновије Трампове најаве, уколико буду спроведене, угрозити европски пословни сектор, па чак и покренути рецесију? И колика је вероватноћа да Европска унија, у оваквим околностима, постигне споразум са њим?

„Економисти ће најбоље проценити да ли би ови потези заиста могли нанети штету европској економији. Али занимљив је начин на који се Трамп изражава“, каже политички аналитичар. „Говори о ‘малим европским државама’ које су ‘дивне’ и о ‘слаткој Европи’. На енглеском језику, то звучи помало потцењивачки, као да је речено с дозом надмоћности или чак презира. Али он се обраћа својим присталицама – људима који се осећају занемарено и искоришћено и који желе да чују да ће сада бити заштићени. Себе позиционира као њиховог заштитника. Дакле, његове речи нису само реторика за бираче, већ откривају и његов став – да је Европа рањива и да може искористити њену слабост. Европске лидере сада чека изазов да, у оваквим околностима, преговарају и евентуално постигну споразум са Трампом, за шта ће бити потребна велика дипломатска вештина.“

„Укратко речено, када је реч о безбедносним питањима, од Харис се може очекивати да настави да негује заједничке вредности између САД и ЕУ, што би значило да ће политика према Европи остати стабилна и предвидљива. Њени ставови у спољној политици су центристички, а подршка Европи и тежња ка снажним и уравнотеженим односима остаће константни. Међутим, што се тиче економског протекционизма, Камала Харис ће свакако обратити пажњу на изазове са којима се суочава америчка индустрија. Овај проблем је наследство Трампове администрације и још увек је актуелан. Ако буде неопходно увођење промена, под председништвом Харис оне вероватно неће бити наметнуте једнострано, већ договорене кроз различите фазе и на више нивоа.“