Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Мишљење Александра Ламбова:

Зашто етнички Бугари и Гагаузи у Молдавији нису подржали Уставни референдум о приступању земље ЕУ?

Њихова мотивација није економска, већ политичка и социјална, каже политиколог Александар Ламбов, Бесарапски Бугарин

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани Молдавије изјасне да ли су „за“ или „против“ уставних измена које би земљи омогућиле да се придружи ЕУ. На сличан начин су, у другом кругу председничких избора 3. новембра 2024. г., грађани масовно стали уз Александра Стојаноглуа – противника проевропске кандидаткиње Маје Санду.


Уз велику подршку молдавске дијаспоре која живи углавном у земљама ЕУ и Северне Америке, Маја Санду је победила на изборима 3. новембра с 55% освојених гласова према 44% за Стојаноглуа.

Маја Санду

Припадници бугарске заједнице и Гагаузи у Молдавији традиционално гласају против румунофилских партија, које сматрају националистичким. Иако странка „Акција и солидарност“ Маје Санду није унионистичка и чак је у сукобу с румунским унионистима, које предводи Ђорђе Симион, Бугари и Гагаузи у Молдавији јој не верују. Нити људи Маје Санду покушавају да стекну утицај међу Бугарима и Гагаузима на југу Молдавије нити они сами покушавају да успоставе контакт и граде односе с њеним покретом. Ово је за Радио Бугарску изјавио Александар Ламбов, докторанд политикологије на Универзитету за националну и светску економију у Софији, који живи у Кишњеву и ради као програмиста.


На питање – какав је однос Бугара и Гагауза према ЕУ, Ламбов је рекао да су људи у оба региона Јужне Молдавије свесни тога да ће чланство у ЕУ потпомоћи економски развој земље. Њихова мотивација да на референдуму гласају против измена устава није економска, имајући у виду да већина њих ради у ЕУ. Више их брине политичка и социјална слика:

Александар Ламбов

„Сада говорим само о региону који насељавају Бугари и Гагаузи, а не о целој Молдавији, јер то не важи за целу земљу. У овом делу земље постоји схватање да ће Бугари и Гагаузи социјално изгубити ако земља уђе у ЕУ и то не због самог приступања, већ зато што ће ово придруживање „циментирати“ власт румунофилских и националистичких снага, које уживају веома лош углед у региону. Мислим да је ово механизам који је одговоран за велики део гласања против покрета за приступање ЕУ на референдуму“, рекао је Ламбов и додао да ако председница Маја Санду каже „ЕУ, то сам ја“, а ЕУ не оповргава ову тврдњу, људи у региону кажу да не желе такву ЕУ.

Упитан да ли би Бугари и Гагаузи хтели да имају своје људе за контакт са европским установама и како види улогу Бугарске као земљу чланицу ЕУ, он је одговорио:

„Мислим да Бугарска може да предузме одређене кораке који би допринели да се ова ситуација промени. Али проблем с европским путем Молдавије није у Бугарској, бар ја то тако видим. Проблем у овом региону је недостатак контакта с Кишњевом. Бугарска не би могла да реши тај проблем без помоћи Кишњева, који треба да промени свој однос према региону у којем живе Бугари и Гагаузи. Иначе, Бугарска може да има позитивну улогу у овом процесу.“


Ламбов је позитивно оценио споразум који су потписале бугарске и молдавске власти, који омогућава отварање филијале Русенског универзитета у Тараклији. На питање какве промене у односима с властима у Кишњеву би допринеле изградњи поверења између националних мањина у Јужној Молдавији и молдавске владе, он је одговорио да оне могу бити везане за давање неких гаранција за употребу руског језика након приступања ЕУ, па било то и на регионалном нивоу и под условом да нема контакте с руским властима. Ламбов је скептичан да је то могуће у скоријем времену, јер, према његовим речима, Маја Санду није довољно флексибилна као политичар, а њено бирачко тело не би одобрило такве поступке.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: ЕПА/БГНЕС, АП/БТА, Председништво Молдавије, приватна архива Александра Ламбова, Фондација "Бугарски дух"



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Калин Ђорђеску

Хроника балканских догађаја

Калин Ђорђеску искључен из председничке трке у Румунији Калин Ђорђеску неће моћи да учествује на председничким изборима у Румунији у мају, након што је Централна изборна комисија поништила његову кандидатуру. Ова одлука изазвала је протесте..

објављено 14.3.25. 12.24

Коментари на одлуку суда о прерасподели гласова

Одлука Уставног суда у вези са резултатима парламентарних избора из октобра 2024. године изазвала је различите реакције међу парламентарним странкама у Бугарској. Потпредседник Владе, Томислав Дончев из странке ГЕРБ, осврнуо се на питање да ли..

објављено 13.3.25. 17.58

Уставни суд прогласио избор 16 посланика незаконитим, „Величина“ („Величие“) прешла цензус од 4%

Уставни суд је прогласио избор 16 народних посланика незаконитим. Одлука је објављена на званичном сајту Суда. Према овој одлуци, након поновног израчунавања резултата, партија „Величина“ („Величие“)  прелази изборни праг од 4% потребан за улазак..

објављено 13.3.25. 17.20