Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену – Демократска Бугарска“), који су освојили највише гласова и ушли у други круг гласања, није добио потребну подршку да би постао нови први међу једнакима.

"Избор председника Народног собрања мора да буде избор народног посланика који је способан да организује и руководи радом парламента, тако да би се процеси избора нове владе и покретања новог законодавног програма у Народном собрању одвијали што је могуће лакше. Председник Народног собрања има посебну и незахвалну позицију – да буде уравнотежен, неутралан“ – подсетио је у интервјуу БНР Георги Пирински, председник Народног собрања у периоду 2005-2009. године.

Према његовим речима, први сати новог парламента нису успели да пошаљу позитивну поруку грађанима:

„У изјавама лидера политичких партија у новом сазиву Народног собрања требало је да буде изражена спремност не само да се тражи подршка сопственој позицији, већ и она сфера разговора и пружена рука подршке, које би омогућиле формирање позитивног резултата од самог почетка рада новог парламента“ – објаснио је Пирински.

• Народни посланици положили заклетву (ОБНОВЉЕНА)

„Од последњег пуног мандата имамо много политичких актера, али нико не успева да задржи власт. Осетна је ерозија поверења јер првоме недостаје одговорност и способност да сарађује. То отвара простор за нове политичке авантуристе и у будуће. Већ је наивно мислити, да ће нека партија успети да обезбеди довољну већину, чак и у коалицији са само једним политичким партнером“.

За превазилажење политичког ћорсокака у којем се налазимо, потребан је разум – уверен је правник Борислав Цеков:

„У противном, сви ће постати непотребни, а на снагу ступа ˈПутинов сценариоˈ у којем Румен Радев преузима сву власт. И биће то крај демократији у Бугарској. Ово је сценарио Кремља за Бугарску. Има партијских племена која су се укопала и не признају демократски глас грађана. Јер постоји јасна парламентарна традиција, која је међутим погажена – прва политичка снага предлаже председника парламента. То је знак дубоке африканизације бугарске политике, изузетно ниске политичке културе и још ниже коалиционе културе“.

Да ли је могуће формирање функционалне владе са веком од неколико месеци или година, предстоји да видимо. Неспорно је да је влада потребна и да је грађани, којима су избори постали саставни део свакодневице, очекују. Међутим, избори 27. октобра ове године су оставили превише сумњи у њихову поштеност и транспарентност, да би смо некако запоставили ову тему.

• Уставни суд покренуо поступак за оспоравање резултата избора за 51. сазив НС одржаних 27. октобра

"Политичка криза не само што се не решава, него се и продубљује и делегитимише темељ демократског друштва – парламентарне изборе. С обзиром на то да имамо толико сумњи да је логика политичког простора брутално нарушена, најлогичније је да, као друштво, затражимо поништење избора. Ја не видим шансу за дугорочно решавање политичке кризе кроз конструисање владе“, рекао је социолог Живко Георгијев.

Извор: Интервјуи Георгија Налбантова и Теодоре Симове – БНР-„Хоризонт“, Данаила Конова – БНР-„Радио Софија“, Антанете Петричанске – БНР-Пловдив

Текст: Јоан Колев

Фотографије: Ројтерс, БГНЕС 

Превела: Албена Џерманова