Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници.
Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама Аустроугарске), прошао кроз Школе ликовних уметности у Кракову и приватну Академију уметности у Паризу, где га је непоновљиви Огист Роден узео за ђака. Године 1921. Михајло Парашчук је стигао у Бугарску као представник Међународног црвеног крста.
Код нас је вајар моделовао ликове Пеја Јаворова, Гоце Делчева, Стефана Караџе, направио барељефе Христа Ботева и Алека Константинова. Израдио је украсне мотиве са лавовима, сат са зодијачким знаковима, стубове и капителе Народне банке, орнаментисане оквире главних врата Палате правде, орнаменталне картуше изнад улаза у Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, а његово дело је и архитектонско обликовање многих амблематичних грађевина.
Више о животу Михајла Парашчука у нашој земљи и његовом доприносу прочитајте ОВДЕ.
Фотографије: Дијана Цанкова, Амбасада Украјине у Бугарској
Свака посета Родопским планинама је незаборавна – рећи ће вам они који су једном осетили мирис борове шуме и бујних ливада. Али своју славу ова бугарска планина дугује и народу и његовим песмама. Немогуће је бити у Родопима, чути звук гајди и гласове..
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..