Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома – 9.813.

Бугарска заједница у Албанији једна је од најстаријих бугарских мањина на Балкану, али је и најмлађа као чин признања – Албанија ју је признала 2017. г, подсећа доц. Спас Ташев са Института за истраживање становништва и човека при БАН. На специјалној конференцији за новинаре одржаној у Софији поводом објављивања података пописа становништва у Албанији, доц. Ташев је навео да је највећи број етничких Бугара у региону Кукешке горе – 2.174, следе Голо брдо где живи 1.736 припадника бугарске мањине и Корча – 511.

„Подаци су такви да омогућавају успостављање административне самосталности региона у којима живе Бугари. Сами градоначелници су активно радили за време пописа с јасном идејом да ће им он дати механизме помоћу којих ће повратити административну самосталност. Тако да ће ово бити први корак који треба да се начини, наиме, да општине Голо брдо и Кукешка гора постану самосталне. У складу с албанским законодавством, појавиће се и двојезични натписи. Сасвим је реалистично да почне настава на бугарском језику у албанским државним школама, чиме ће званично признање бугарске мањине бити испуњено реалним садржајем.“

Подаци о бугарској националној мањини у Албанији треба да помогну Бугарској да поједностави процедуре за пријем у држављанство за оне који имају убедљиве доказе о свом бугарском пореклу.

Бугарска заједница у Албанији може да буде кључ за делимично решавање проблема хроничног мањка радне снаге у Бугарској, каже истраживач демокгарфских процеса на Балкану и наставља:

„Важно је и да се развију модели, уз подршке бугарске државе, за покретање сезонске или цикличне радне миграције, преко које се могу задовољити потребе нашег тржишта рада. Такви ставови постоје и до пре три године је било људи који су били заинтересовани за то, ако им буду обезбеђени приходи од око 700-800 евра месечно.“

На територији Албаније је регистровано девет бугарских организација, скоро 8.000 људи добило је држављанство Бугарске, више од 800 младих људи је дипломирало или тренутно студира на бугарским универзитетима. Бугари у Албанији се надају и стварању бугарског електронског и штампаног медија:

Доц. Спас Ташев изнео је још занимљивих детаља о историји два албанска села у области Корча – Бобошица и Дреново, која су у прошлости насељавали претежно Бугари:

„Сматра се да је део старе бугарске аристократије живео у овим селима. Њихова архитектура је веома слична тзв. бољарским местима код нас - Великом Трнову, Елени, Ковачевици,“ објаснио је научник.

У интервјуу Радио Бугарској, доц Ташев је објаснио какав је утицај Северне Македоније на процесе који се дешавају у Албанији. Према његовим речима, наш југозападни сусед ради поступке који су недопустиви једној земљи у 21. веку, која покушава да нађе своје место међу земљама чланицама ЕУ:

„Пример за то је кампања подстицања уништавања бугарских историјских споменика. Контролишу се лица која транзитно пролазе кроз њену територију, одузимају се књиге на бугарском, које они преносе. Ја сам лично био сведок тога,“ закључио је доц. Спас Ташев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, ЕПА/БГНЕС, aba.government.bg