Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља, писаца, духовника и револуционара – овако ChatGPT дефинише реч „будитељ“. Међутим, далеко емотивнија и испуњена личним тумачењима и смислом је дефиниција ове речи за Бугаре. Јер личности попут Христа Ботева, Васила Левског, Љубена Каравелова, Ивана Вазова, Пенча Славејкова и Георгија Господинова обележавају танку нит повезаности у изградњи националне самосвести и поноса из прошлости преко садашњости до светле будућности.
У месецу у којем прослављамо Дан народних будитеља – 1. новембар, Удружење „Бугарска православна заједница у Чешкој републици“ представило је свој нови пројекат „Бугарски траг у Прагу – Будитељи.“
Петнаестог новембра, у свачаној сали Градске куће Општински рејон Праг 12, отворена је изложба под насловом „Народни будитељи“ и постављене четири информационе табле испод табли с називом улица у прашком насељу Модржани, које су добиле имена по бугарским личностима и местима.
“Наше удружење „Бугарска православна заједница“, чији сам председник, заправо, окупља Бугаре који су већ дуги низ година овде. Они су имали сан везан за четврт у којој је неколико улица названо по бугарским будитељима и градовима, који су на неки начин повезани са чешком интелигенцијом, чији припадници су после Ослобођења Бугарске од Турака учествовали у изградњи нове бугарске државе. Одлучили смо да у овим улицама поставимо табле које ће информисати млађу генерацију, а и грађане уопште зашто су ове улице назване по значајним Бугарима,“ испричала је специјално за Радио Бугарску инж. Силвија Крстева.
Наравно, ту долази и велика улога бугарских баштована у савременој чешкој историји, који су подстакли настанак читаве заједнице бугарских Чеха. Али и не само то. Испоставило се да је током 70-их година 20. века бугарска грађевинска екипа учествовала у изградњи насеља Модржани и у њихову славу донета је одлука да се неке улице зову по бугарским будитељима и градовима у којима је у то време живело највише Чеха – Шумену, Плевену, Софији и Пловдиву.
Укупно 20 места данас у чешкој престоници носи име по личности или месту из Бугарске.
“За почетак смо открили четири табле, које су наше беле ласте. Оне су постављене на трговима: Софија, Христо Ботев, Васил Левски и Иван Вазов. Свечаном откривању присуствовао је амбасадор Републике Бугарске у Чешкој републици Њ.Е, господин Данчо Мичев. У ствари, ово је један део пројекта, чија друга линија се односи на децу бугарског порекла, која живе овде. Она су израдила интерактивне фасцикле с подацима о сваком од будитеља или градова, по којима су назване улице у Прагу. Табле су веома лепе, израђене су са пуно љубави и поносна сам што можемо представимо девет паноа на изложби 'Народни будитељи',“ каже гђа Крстева.
А деци која су учествовала у креирању ових паноа уручене су специјалне награде на отварању изложбе, које је обезбедила Извршна агенција за Бугаре у иностранству.
Бугарски траг у Чешкој је и данас видљив.
Као председник Бугарске православне заједнице у Чешкој, Силвија Крстева каже да се наши сународници сваке године за Божићне и Новогодишње празнике окупљају и заједно славе. Нажалост, од 2022. године они више немају свој 'бугарски дом' у Прагу, што је створило нову традицију – да гостују бугарским удружењима у другим европским земљама.
И ове године ће, по традицији, бугарско удружење учествовати у програму Божићног и Новогодишњег базара у рејону Праг 12 чешке престонице. Наши сународници ће 7. децембра организвати дечју радионицу за израду сурвачки. Силвија Крстева се нада да ће се број бугарских инфо табли у Прагу 2025. повећати.
Фотографије: Силвија Крстева
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..