Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград, као талентован вајар река обликује меандре и дубок кањон богат пећинама и неприступачним пукотинама. Ово место је постало магнет за фотографе и љубитеље природе и кајакинга из целе Бугарске. Сезона кајакинга траје до средине децембра, а почиње групним спустом ентузијаста низ реку Јантра већ у јануару. „У касну јесен и зиму могу се видети велика јата птица, уључујући и пеликане, а ниско изнад воде развлачи се магла као памук, стварајући изузетно леп призор,“ каже Сашо Попов, председник туристичког удружења „Приста“, које организује кајак авантуре у овом крају.

Испоставило се да је Јантра погодна и за почетнике:

“Након инструкције људи седају у чамце и почињу да веслају. Река је питома, пријатна. Јантра очарава људе својом атмосфером и они се осећају као део пејзажа, део целог овог блага... С обе стране реке је дрвеће, што ствара осећај као да си у неком зеленом тунелу. Као да си се нашао у једном изолованом свету с много птица и животиња. Около су села и градови, путеви, али они остају изван нашег видокруга, не чујемо и не видимо ништа, сем ове лепоте. Уживамо у шетњи овом зеленом улицом званом Јантра.“

Туристичком удружењу „Приста“ обраћају се туристи из целе Бугарске, а у последње време и странци који желе да додирну рајску лепоту овог не толико познатог кутка.

“Имамо комбинацију спортских и туристичких активности везаних за веслање. Лепи пејзажи као са слика импресиониста, Клода Монеа, на пример. Имамо историју – светиње у стенама. Орнитологију – јер ова зелена завеса која се спушта с обе стране реке привлачи многе водене птице – сиве чапље, вранце, патке глуваре и друге врсте. Видео сам и роде, морске орлове и друге птице. Постоје легенде о огромним рибама које живе дубоко у реци. У подводним нишама скривали су се огромни сомови, а рибари који су успели да упецају таквог сома годинама су препричавали причу како су то урадили,“ рекао је на крају нашег разговора Сашо Попов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије и видео: Венета Николова