Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за тржишну економију – „Регионални профили. Показатељи развоја 2024.“ На основу 75 показатеља мери се економско и социјално стање свих 28 административних области у Бугарској.
Водећи економски сектор у земљи су услуге, при чему у Софији оне чине 80% пословања. Иза њих је сектор информационих технологија. Најдуже се просечно живи у Области Крџали, јужна Бугарска, и у престоници – 75,4 године. На другом полу је Област Видин, северозапад земље, где је просечни животни век нешто дужи од 69 година. Просечна пензија такође је највећа у Софији – 521 евро, док у Крџалију она износи 329 евра, што указује на велику неједнакост у различитим регионима земље.
Вести су из дана у дан све позитивније, али се то не односи подједнако на све регионе, рекла је за Радио Бугарску Зорница Славова, главни експерт Института за тржишну економију.
„Раст видимо и у градовима који се брже развијају, попут Старе Загоре, Пловдива, Варне, а на другом полу су Видин, Силистра, Монтана и Добрич, у којима дохоци расту знатно слабијим темпом, а отуда и животни стандард. Расту инвестиције у региону Софије, који важи за индустријску зону престонице. Софијска област има највећи БДП по глави становништва и игра водећу улогу у производњи по запосленом у индустрији. Градови Бургас и Варна развијају се углавном захваљујући туризму.“
Упркос негативном прираштају, расте и број становника у свим бугарским регионима.
Дакле, забележен је позитиван механички прираштај, што се истиче као позитиван тренд у извештају Института за тржишну економију, који се израђује већ 13 година. Такође, привлаче се и Бугари из иностранства, па чак и странци, али је истовремено природни прираштај свуда негативан. Главни град привлачи људе из целе земље због бољег тржишта рада и дупло већих плата, које су изнад просека за земљу. Крџали и Софија су региони који имају највећи механички прираштај становништва, при чему се у Крџали враћају и наши сународници из Турске, наводи се још у документу.
„И даље више људи умире него што се рађа – осипање становништва је озбиљан проблем. У слабо развијеним привредама, радни капитал је од кључног значаја за инвестиције. Овде видимо повећање инвестиција, чак је у Софији стопа незапослености веома ниска, али и даље стоје проблеми са структурном незапосленошћу. Образовање је такође део регионалних профила – оно има кључну улогу у неким рејонима и изразито негативно утиче на инвестиције и бизнис. Није увек обавезно да проценат високообразованих у одређеном региону буде висок, јер се они обично повезују са високотехнолошком производњом, а заправо је индустрија та која у мањим регионима игра водећу улогу – тако је, рецимо, у Враци, Старој Загори, Пазарџику.“
Ниски порези су и даље велики адут за земљу – корпоративни и порез на приходе. Мантра да нудимо јефтину радну снагу, међутим, више не ради у привлачењу инвеститора, зато остаје питање – шта радити с расположивим људским капиталом?:
„Као прво, у Бугарској стицање квалификације и преквалификација нису у првом плану. И као друго, нови подаци Евростата показују да је у нашој земљи доживотно учење на најнижем нивоу у ЕУ – тек 1,4% људи прошло је неку обуку, поређења ради – у нордијским земљама оно је око 30%. Без квалификације и преквалификације и с обзиром на структурну незапосленост у земљи, биће нам тешко да привучемо инвеститоре,“ заључила је Зорница Славова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Институт за тржишну економију, БГНЕС, PixabayЛокалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за..