Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Шта предвиђа буџет ЕУ за 2025. годину?

Фотографија: архива

У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање – усвајање буџета Европске уније за наредну годину. Овај буџет није само питање финансија, већ и смерница за будуће политике. Какви развојни приоритети су постављени и шта они значе за Бугарску?

Главни извештач за буџет Европске уније за 2025. годину, румунски европосланик Виктор Негреску из групе „Социјалиста и демократа“ и потпредседник Европског парламента, представио је расподелу дела од укупно скоро 200 милијарди евра.

„Успели смо да обезбедимо додатних 422 милиона евра за образовање и младе. Програм Еразмус+ ће имати буџет од 4,3 милијарде евра. Додатних 45 милиона евра издвојено је за науку, иновације и здравство, док је за младе пољопривреднике опредељено 13 милиона, што укупно чини 39,9 милијарди евра за Европски фонд за гаранције у пољопривреди. Пет милиона евра иде на екологију, биодиверзитет и климатске активности. За управљање спољним границама ЕУ и проширење шенгенског простора на Румунију и Бугарску издвојено је 10 милиона евра. За војну мобилност планирано је шест милиона, а за хуманитарну помоћ чак 50 милиона евра.“


Буџет за 2025. увећан је захваљујући уштеђеним средствима из претходних година, али је значајно проширен и фонд за природне катастрофе.

„Трудимо се да помогнемо европским регионима погођеним поплавама, сушом и пожарима. До три милијарде евра могу бити обезбеђене за помоћ погођеним областима, посебно у Централној и Источној Европи, као и за наше пријатеље у Шпанији“, додаје Негреску.

Европски парламент је усвојио буџет Европске уније за 2025. годину са убедљивом већином: 418 гласова „за“, 185 „против“ и 67 „уздржаних“. Мада је процедура доношења буџета често схваћена као формалност, члан Европског парламента Виктор Негреску наглашава да је овај процес далеко од тога:

„У временима институционалних промена, социјалних криза и сложених геополитичких изазова широм света, буџети су често у средишту политичких конфликата. Владе и коалиције се сукобљавају око приоритета за расподелу финансијских средстава, али ми смо успели да сачувамо јединство“, истакао је Негреску.


За разлику од националних буџета, буџет ЕУ је примарно усмерен на инвестиције које имају за циљ подстицање раста и стварање нових могућности широм Европске уније.

Посебан сегмент буџета резервисан је за националне планове за опоравак и отпорност. Док су многе земље већ затражиле исплату четврте или пете транше, Бугарска је, како Негреску подсећа, до сада примила само једну. Ови фондови, комбинација зајмова и бесповратних средстава, имају за циљ подршку реформама и инвестицијама у земљама чланицама Уније.

Буџет Европске уније за наредну годину износи скоро 200 милијарди евра – у поређењу са 450 милиона људи и 27 економија, да ли је то много, мало, или довољно? Одговара економиста Румен Галабинов:

Румен Галабинов

„Буџет Европске уније за наредну годину биће већи за 6% у односу на прошлогодишњи. Ово је пети узастопни буџет у оквиру вишегодишњег оквира програма 2021-2027. Он уопштено одражава приоритете нове Европске комисије, који се, генерално, не разликују много од претходних. Наставља се финансирање Зелене транзиције, као и дигиталне трансформације. Овог пута издвајају се нешто већи износи који ће бити усмерени на ублажавање последица елементарних непогода изазваних климатским променама, које су погодиле свет, а између осталог и земље чланице Европске уније. Поред тога, обезбеђена су средства за побољшање конкурентности европских економија, што је резултат извештаја Марија Драгија који се односи на иновације, конкурентност и бољу позицију Европске уније на међународном технолошком тржишту. Настављају се програми и финансирање по усвојеним правцима за националне планове за опоравак и отпорност. Ово је посебно важно за Бугарску, јер прошле године нисмо добили никаква средства. Једино што смо добили била је уплата на крају 2022. године у износу од 1 милијарду и 369 милиона евра. Потом је требало да добијемо другу уплату од 724 милиона евра, али оно није било реализовано. Надам се да ћемо уложити максималне напоре да добијемо одложену другу уплату из прошле године, или барем један њен део, у оквиру нашег националног плана за опоравак и отпорност. За наредне године, па тако и за 2025, имамо обавезу да искористимо средства из овог плана, јер ће се наставити финансирање по усвојеном NextGenerationEU пакету. Бугарска мора да пронађе начине и капацитет да искористи своја плаћања.

Донекле сте претекли моје питање, али ипак ћу вас питати – Бугарска је добила само једну исплату у оквиру свог Плана за опоравак и отпорност – да ли можемо поднети захтеве за следеће исплате из европског буџета за наредну годину?

„Да, наравно. Ми задржавамо право на то и та средства су резервисана за нас. Она трају годинама, али треба имати у виду да је рок за искоришћавање ових средстава 2026. година, тако да немамо много времена. У ствари, имамо још две године у којима можемо да искористимо средства, од којих је 3/4 још увек неутрошено. То значи да смо добили само мали део средстава. Надам се да ћемо успети да добијемо и остатак. Постоји такође могућност да Европска комисија евентуално продужи рок за искоришћавање средстава и након 2026. године за земље као што је наша. Али, још увек се не зна да ли ће се десити.“


У разради буџета није реч само о новцу, већ и о политици – које се смернице постављају овим буџетом?

„Укупно, у апсолутном износу, буџет за наредну годину је већи за око 10 милијарди евра. Ова средства су, наравно, обезбеђена и планирана, а за то су се побринули како претходни, тако и садашњи састав Европске комисије. Одобрење је добијено и од Европског парламента и Савета Европе, тако да имамо гарантовано наставак финансирања, како у оквиру кохезионих програма, тако и у оквиру политике конвергенције и приближавања осталим државама чланицама ЕУ. За нас је веома важно да добијемо потврду, буквално за неколико дана, о нашем пуноправном чланству у шенгенском простору. А након тога да постигнемо и наш други велики геоекономски и стратешки циљ – чланство у еврозони, што би могло да се догоди или у другом делу наредне године или најкасније почетком 2026. године.“

Да ли видите у новом буџету ЕУ решења за највеће проблеме, међу којима су ослабљена економија и рат у Украјини?

„Буџет је прилагођен наставку напора за побољшање конкурентности европске економије. Поред тога, биће опредељена средства за јачање спољних граница Европске уније и минимизирање негативних последица нелегалне миграције. Такође, планирана су додатна средства за здравство, образовање и социјалну сферу земаља чланица. Наравно, рат у Украјини остаје у фокусу и надамо се да неће трајати дуго, те да ће бити постигнуто решење које ће задовољити земље Европске уније, али и пружити јаснију перспективу о могућности чланства Украјине у Европској унији. Постоје и друге земље које такође траже статус кандидата за чланство – Молдавија, Албанија, Северна Македонија, Црна Гора. То су све ствари које се одвијају према већ планираном распореду за остваривање њиховог чланства. Буџет је такође прилагођен тим очекивањима.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Аутентични кулинарски концепт испуњен родољубљем: Како је шеф Шаранков Лондон заменио Родопима

Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..

објављено 2.11.24. 12.45

Изложба на "Мосту заљубљених" у Софији прати бугарске успехе на научним олимпијадама

Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...

објављено 2.11.24. 08.35
Аманда Пол, виша аналитичарка Европског политичког центра

Молдавија изабрала проевропски пут, остаје да га потврди у другом кругу председничких избора

Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике.  Ипак, у другом кругу председничких..

објављено 1.11.24. 14.06