Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић.
Назив потиче из обичаја који се негује у централним деловима западне Бугарске. Тог дана празнично одевене девојке и девојчице, са торбицама пребаченим преко рамена, обилазе домаћинства и певају благословне песме са жељама за здравље и плодност, а домаћини их дарују. Традиција подсећа на коледарски обичај, али се овај празник разликује по томе што га изводе искључиво жене, док су коледари увек дечаци и младићи.
У народу се верује да се на дан Свете Варваре „састају дан и ноћ“, односно постају једнаки.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..