Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.
Фотографија: БТА

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента нематеријалног културног наслеђа који су уписани у периоду од 2008. до 2024. године.

Бистришке бабе

Састављање репрезентативне листе елемената нематеријалног културног наслеђа Унеска почело је 2008. године. Те исте године Бугарска је први пут уписана на ову листу захваљујући „Бистришким бабама“ – архаичној полифонији, плесовима и ритуалним праксама из региона Шоплука. Изложба садржи документа из архива ИЕФЕМ-БАН.

Сви заинтересовани изложбу могу погледати до 3. јануара 2025. године.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

БНР и БТА – лекција из сарадње и заједништва

Тачно месец дана након што је Бугарски национални радио свечано обележио свој 90. рођендан, историја наставља свој дијалог са нама – њеним ствараоцима.У свечаној атмосфери, 25. фебруара у Мермерном фоајеу јавног радија отворена је изложба „90 година..

објављено 26.2.25. 19.05

Бугарска се већ може појавити на мапи европске геометријске уметности

Геометријска уметност је препознатљива и има своје популарне и веома цењене уметнике у Холандији, Немачкој, Француској, Италији, Енглеској, Мађарској итд. Зашто, међутим, она готово да нема традиције у Бугарској? – одговор на ово питање лежи у..

објављено 20.2.25. 12.05
Фотографија: Facebook / Археолошки музеј Велики Преслав

Музеј „Велики Преслав“ представља руту Ћирила и Методија у Бугарској

Поводом дана успења Светог Ћирила, Археолошки музеј „Велики Преслав“ представља изложбу „По стопама ученика“. Експозиција, посвећена творцима славенобугарске азбуке, прати руту Ћирила и Методија у Бугарској, као део Европске културне руте Савета..

објављено 14.2.25. 11.09