Слоган пољског председавања Саветом Европске уније, које почиње 1. јануара, гласи: „Безбедност, Европо“. Овај мото долази у тренутку неизвесности због рата у Украјини, ступања на дужност новоизабраног председника САД Доналда Трампа, као и политичких превирања у Немачкој и Француској. Које приоритете ће Пољска поставити током свог мандата, и у којим правцима ће Европска унија тежити унапређењу својих политика?

Пољска ће од 1. јануара од Мађарске преузети председавање Европском унијом. Поставља се питање: како ће се њено председавање разликовати од мађарског? Марија Симеонова, руководилац софијске канцеларије Европског савета за спољну политику, објашњава:

„Мађарско председавање Европском унијом већ је у старту изазвало оправдану забринутост због начина на који је ова земља позиционирана унутар ЕУ. Мађарска се профилисала као једна од најскептичнијих чланица Уније, посебно у погледу реакција европских и евроатлантских структура на рат у Украјини. У протеклом периоду, Будимпешта је више пута користила своје право вета како би блокирала важне и хитне одлуке које су се тицале безбедности на европском континенту. Иако су се ове блокаде често превазилазиле кроз сложене преговоре, њихов ефекат био је јасан: Мађарска је допринела стварању слике подељености унутар Европске уније. Истовремено, у Мађарској, али и у неким другим државама попут Словачке, све чешће се могу чути крајње десни наративи о будућем правцу деловања Европске уније. Ови ставови неретко доводе у питање постојеће механизме за решавање геополитичких изазова, с којима се Европа већ суочава, а који ће у будућности постати још комплекснији. Председавање Европском унијом прелази у руке Пољске, прве државе у оквиру такозване „тројке“ која обухвата и Данску и Кипар. Ове три чланице ЕУ ће током наредних 18 месеци заједнички дефинисати и координисати приоритете. Од Пољског председавања очекује се да унесе нову динамику и храброст у доношењу одлука које ће директно утицати на безбедносну стабилност континента. Пољска, која је већ деценијама један од најгласнијих заговорника јачања европске безбедности и солидарности, има задатак да укаже на значај одлучног одговора на бројне претње – од геополитичких до хибридних. У протеклој години сведочили смо низу избора широм Европе, укључујући и оне у земљама региона, који су се показали као ново жариште хибридних напада. Злонамерне информационе кампање, чији је циљ да подрију демократске процесе, све више постају инструмент за ремећење политичке стабилности.“

Главна тема председавања биће „безбедност“ у седам кључних области: спољна политика, енергетика, економија, климатска питања, здравство, информациона безбедност и прехрамбена сигурност. Министар за европска питања Пољске, Адам Шлапка, изјавио је:

„Слоган нашег председавања Саветом ЕУ који гласи „Безбедност, Европо“ наглашава одговорност за нашу заједничку безбедност и има за циљ да усмери европске дискусије, приоритете и акције ка решавању најважнијих проблема и изазова с којима се Европа суочава.“

Ако бисмо покушали да рангирамо области према приоритету, енергетска сигурност би се вероватно нашла на првом месту. Свесни смо да се бројне државе, попут Грчке, жале на високе цене енергије које умањују конкурентност европских економија у односу на САД и Кину. Истовремено, Европска унија тежи ка енергетској независности од Русије. Шта се може очекивати од Пољске у погледу приоритета и стратегија за решавање ових изазова?

„Неопходно је не само диверсификовати изворе енергије, већ и саму инфраструктуру за њихову доставу, односно створити богат микс енергетских извора, као што су соларна енергија, офшорна енергија ветра и тако даље, који ће осигурати енергетску безбедност континента. Међутим, овај процес мора бити праћен и бољим повезивањем енергетских тржишта широм континента. Овде значајну улогу играју и земље које нису чланице Европске уније, попут земаља Западног Балкана. Ове државе имају велики потенцијал у области зелене енергије, а боља интеграција са енергетским тржиштима ЕУ могла би значајно допринети стабилизацији и балансирању енергетског система Европе. Посебно се истиче потенцијал који пружају морска подручја. У северној Европи већ се активно користи офшорна енергија ветра, док у Црном мору такође постоје поједини покушаји за развој оваквих капацитета, али је још увек рано говорити о одрживим плановима. У целини, постоји јасна визија како постићи енергетску безбедност Европе, али да би се та визија остварила, потребно је повезати све делове слагалице у јединствени оквир, који подразумева јачу европску економију која треба да се изједначи са економијама САД и Кине“, каже Марија Симеонова, руководилац софијског одељења Европског савета за спољну политику.

Игнаци Ниемчицки, државни секретар у кабинету пољског премијера Доналда Туска, истакао је енергетску сигурност као једну од три кључне области на које ће Пољска ставити акценат током свог председавања Саветом Европске уније:

„Пољска ће током свог председавања Саветом Европске уније ставити акценат на три кључне области. Прва од њих је индустријска политика, с нарочитим освртом на цене енергије, које су, као што сте већ сигурно приметили, у Европи значајно веће него у САД или Кини. Тиме ће се настојати осигурати равноправност са Кином, уз подршку енергетски интензивним секторима. Други значајан приоритет биће поједностављење европских регулација, што је један од основних захтева пословне заједнице широм Европе. И коначно, трећа област је продубљивање унутрашњег тржишта, с посебним фокусом на сектор услуга.“

На почетку пољског председавања Европском унијом, Доналд Трамп ће ступити на дужност као председник САД-а, а претња увођењем царина на увоз робе из ЕУ постала је једна од кључних тема. Може ли Пољска, као председавајућа земља, да изнађе решење и постигне договор са новим америчким лидером по овом питању?

„Пољска традиционално одржава веома добре односе са САД, што је резултат, с једне стране, снажне пољске политике у области безбедности и одбране. Наиме, по проценту БДП-а опредељеног за одбрану, Пољска се налази на првом месту међу европским чланицама НАТО-а. Поред тога, везе између пољске и америчке одбрамбене индустрије су дубоке и чврсте. Међутим, сада се јавља озбиљна претња: новоизабрани председник Доналд Трамп најавио је могућност увођења царине од 20% на увоз европских производа. По мом мишљењу, овакав потез, уколико се заиста оствари, захтевао би од европских држава темељно преиспитивање последица које би могле проистећи из овакве политике. Улога Пољске у контексту евентуалних трговинских мера даје прилику да се ово питање постави у фокус агенде политичара Централне и Источне Европе. Управо би овај регион могао бити међу најтеже погођенима у случају да америчка администрација спроведе такву одлуку.“

Трамп је најавио да ће се залагати за брзо постизање примирја између Москве и Кијева. У том контексту, интересантно је какву улогу ће играти Варшава, која, чини се, има вишезначну позицију у овом процесу. Са једне стране, Пољска и Украјина имају своја историјска трвења, с друге стране, Пољска пружа чврсту подршку Украјини у рату против Русије, а с треће стране, пољски премијер Доналд Туск недавно је почео помињати могућност примирја. Како све ове везе утичу на ситуацију и до чега ће на крају довести?

„Међу приоритетима пољског председавања Европској унији, једно од најважнијих места заузима финансијска и војна подршка Украјини, али и наставак санкција против Русије и Белорусије. Пољска ће играти кључну улогу у примени различитих формата за разматрање механизама за финансијску помоћ Украјини. Уз то, Пољска истиче важност повезивања рата у Украјини с потребом да Европа ојача своју одбрамбену индустрију и производњу наоружања. У овом процесу, сигурно ћемо бити сведоци блиске сарадње са Европском комисијом, у којој је комесар задужен за буџет Пољак, а недавно је постављен и нови комесар за одбрану који је такође из Пољске. Чини ми се да ће ова сарадња бити кључна у усмеравању европских напора за јачање одбрамбених капацитета континента.“

Имајући у виду политичку нестабилност у Немачкој и Француској – постоји ли могућност да Пољска преузме улогу стабилизатора политике Западне Европе?

„Пољско председавање Европском унијом долази у критичном тренутку, када се Европа суочава с кризом лидерства, пре свега у две државе које су дуго биле стубови Европске уније – Немачкој и Француској. У Немачкој су на помолу избори који ће се одржати у фебруару, а Француска је недавно доживела пад владе. У обе земље економија и буџет су били главне тачке конфликта и разлога за дубоке политичке потресе. Пољска, чија влада је стабилна, преузима ротационо председавање Европском унијом у тренутку када је традиционални покретач европске интеграције – партнерство Париза и Берлина – озбиљно уздрман. Истовремено, овај вакуум у лидерству отвара простор и новој Европској комисији да наступи с већом одлучношћу и амбицијом.“

Упркос бројним важним питањима која ће се наћи на дневном реду током пољског председавања Европском унијом у наредних шест месеци – као што су финансирање иницијативе „Источни штит“, подршка развоју стабилне европске одбрамбене индустрије и реформа вишегодишњег финансијског оквира – култура неће бити стављена у други план, уверила је Магдалена Собковјак Чарнецка, заменица државног секретара за европска питања Пољске.

„У наредних пола године у Пољској ће свакодневно бити организовани догађаји који су повезани са председавањем. Не ради се само о неформалним сусретима министара или административним седницама, већ и о богатом културном програму, чије ће почетак обележити гала вече у Националној опери Пољске, предвиђена за 3. јануар 2025. године. Наше председавање неће бити ограничено само на Варшаву. Догађаји ће бити организовани широм земље – од града Закопане на југу, па све до Сопота на северу. Пољско председавање биће присутно свуда.“

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ