Крајиште је регион у западној Бугарској, близу границе са Србијом, познат по очуваним природним лепотама. У последњих десетак година, овај крај стекао је велику популарност међу љубитељима планинарења и пешачког туризма. Ипак, чак и данас, овде можете шетати сатима, а да не видите живу душу, што омогућава јединствен осећај спајања с природом. Данас вам доносимо кратку фото-репортажу о делићу лепоте овог краја.

Зима је, а наоколо падају крупне пахуље снега. Крећемо неутртом стазом, савршено обележеном захваљујући пројекту који су финансирали Исланд, Лихтенштајн и Норвешка. Полазна тачка је село Зеленград у трнском крају, а циљ – једна од локалних знаменитости, Шили камик.

На путу до тамо пролазимо поред заборављених колибица, које у себи чувају тајне живота својих некадашњих станара.

У магли пред нама израњa камена формација Шили камик.

Када је ведро, са овог места пружа се задивљујући поглед на историјско-географску област Знепоље. Међутим, сада, због магле, призор изгледа више као бајковита слика испуњена мистеријом.

Недалеко од Шили камика налази се још једна занимљивост – Цветаново ижле (колиба), стена у облику слова „П“, која подсећа на рушевине древне камене куће. Локалне легенде кажу да је ово место некада било древно светилиште.

Настављамо ка Завалској планини и селу Грло, у чијој близини се налази чувени храм-кладенац. Успут пролазимо поред мирног језера Красава, које снабдева водом град Брезник и околна села,

као и покрај старог гробља са необичним крстовима– један већи крст доминира испред неколико мањих, поређаних у круг. Неки ове крстове повезују са крсташима, други са богомилима.

Пењући се на благо узвишење, долазимо до наше последње дестинације – јединственог храма-кладенца старог више од 3.000 година, јединственог такве врсте у Бугарској.

• Заборављена историја: Храм-кладенац код села Грло

Њега је 1971. године открила археолошкиња Димитрина Митова-Џонова. Она је конструкцију храма повезала са древном градитељском традицијом културе „нураги“ са Сардиније, где су пронађене сличне структуре.

Ка унутрашњости овог у земљу укопаног храма, који је грађен техником суве зидарије, води спирално степениште.

Њиме се спуштамо до просторије у чијем средишту се налази кладенац, а изнад њега отвор у таваници.

Након свих лепота које смо видели током дана, очарани магијом овог краја, дајемо себи обећање да ћемо се овде поново вратити.

• Брезник – познати и непознати

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Миглена Иванова