Бугарска православна црква 1. фебруара слави дан Светог Трифуна, једног од мученика који је пострадао за хришћанску веру. У интервјуу Радио Бугарској је пре неколико година богослов Ангел Карадаков о Светом Трифуну рекао: „Пошто је од малена постао верник, Бог му је дао благодатну снагу и дар чудотворства и он је својом молитвом лечио болесне“.
У народној традицији Свети Трифун је сматран заштитником винара и виноградара, због чега је на иконама често приказиван са маказама за орезивање винове лозе. Верује се да је он заштитник и соколара.
Дан свеца се некада у Бугарској обележавао 14. фебруара и као Дан виноградара. Када је 1968. године Бугарска православна црква увела Грегоријански календар, црквена слава је померена на 1. фебруар, док се Дан виноградара и даље обележава 14. фебруара.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..