Сваке године, 2. фебруара, обележава се Светски дан влажних подручја, како би се скренула пажња на њихов значај у очувању животне средине и заштити од природних катастрофа. Овај датум није изабран случајно – управо тог дана 1971. године, у иранском граду Рамсару, на обали Каспијског мора, усвојена је Конвенција о влажним подручјима, позната као Рамсарска конвенција. Она представља један од најзначајнијих међународних споразума у области екологије, усмерен на заштиту ових осетљивих екосистема.
Бугарска је била једна од првих земаља које су се придружиле Рамсарској конвенцији о заштити влажних подручја, што сведочи о њеној посвећености очувању ових важних екосистема. У оквиру Конвенције, Бугарска има 11 заштићених влажних подручја од међународног значаја, познатих као Рамсарска подручја. Њихова укупна површина износи скоро 50.000 хектара, што представља око 0,45% територије земље.
Међу најзначајнијим заштићеним зонама налазе се Атанасовско језеро, комплекс Беленска острва, Дуранкулашко језеро, острво Ибиша, Шабленско језеро, локалитет Подa, Поморијско језеро, комплекс Ропотамо, језеро Сребрна, језеро Ваја и кршки комплекс Драгоманска мочвара.
Влажна подручја имају незаменљиву улогу у екосистему – они су извори питке воде, станишта бројних ретких биљних и животињских врста, места за риболов, сакупљање лековитог биља, шумске експлоатације и др. Осим тога, она доприносе и развоју еко-туризма – посебно кроз орнитолошке руте, као и различите могућности за здрав живот, спорт и рекреацију.
Данас, када свет све чешће погађају елементарне непогоде – поплаве, суше и урагани – значај влажних подручја постаје још израженији. Научници упозоравају да је управо вода узрок већине природних катастрофа, а климатске промене додатно погоршавају ситуацију. Ипак, упркос њиховој виталној улози, влажна подручја се и даље недовољно штите. Често се на њих гледа као на запуштене површине које треба исушити и искористити у друге сврхе. Последице оваквог односа су алармантне – истраживања показују да је од 1700. године до данас нестало или деградирало скоро 90% влажних подручја широм света. Овај забрињавајући тренд указује на то да човечанство губи влажна станишта чак три пута брже него што нестају шуме.
Овај дан носи јасну поруку: влажна подручја су природни штит од катастрофа, ублажавају екстремне временске прилике и спречавају велике материјалне штете. Локалне заједнице које правилно управљају овим еко-системима боље су заштићене и брже се опорављају након природних непогода. Зато је од кључне важности да се интензивирају напори на њиховој заштити и одрживом коришћењу. Њихова заштита није само питање екологије – то је питање безбедности, одрживог развоја и будућности нашег окружења.
Министар туризма Мирослав Боршош је током свог боравка у Бриселу одржао кључни радни састанак са генералним директором једне од водећих светских онлајн компанија Booking.com – Гленом Вогелом. Састанак је одржан на маргинама форума на врху, на којем..
Мистериозни дрон, који је летео изнад аеродрома у Софији 7. фебруара ове године и узроковао кашњење 6 летова, био је хакован, изманипулисан и није случајан. "Велике беспилотне летелице попут ове су војног типа, а користе се за шпијунажу и праћење",..
Репрезентативно истраживање Конфедерације рада "Поткрепа" показује да 94% запослених у Бугарској није задовољно својом платом. Према добијеним подацима 91% испитаника прима нето зараду у износу испод 2.500 лева (1.250 евра), а само 8% изјављује да..
Бугарски премијер Росен Жељазков наставља учешће на Самиту о вештачкој интелигенцији (AI Action Summit) у Паризу. Форум окупља светске лидере,..
Репрезентативно истраживање Конфедерације рада "Поткрепа" показује да 94% запослених у Бугарској није задовољно својом платом. Према добијеним..
За развој вештачке интелигенције у Европи биће издвојено 200 милијарди евра и Бугарска треба да максимално искористи ту могућност. Ово је изјавио..