Бугарска 4. фебруара обележава 153 године од рођења Гоце Делчева, једног од најзначајнијих револуционарних вођа који је свој живот посветио ослобођењу Македоније и Једренске Тракије. Тим поводом, у Благоевграду ће бити одржана свечаност и положени венци у његову част.

Ове године неће бити заједничког обележавања са Северном Македонијом, јер Бугарска није добила званичан позив за заједничку комеморацију, саопштио је министар спољних послова Георг Георгијев. Традиционално, бугарски амбасадор у Скопљу и чланови дипломатске мисије одаће пошту Делчеву полагањем венаца на његов саркофаг у манастиру „Свети Спас“.

Гоце Делчев је рођен 23. јануара 1872. у Кукушу, данашњи Килкис у Грчкој, у породици Николе и Султане Делчев. Након 1888. године школовање наставља у Солунској бугарској гимназији, где са Дамеом Груевим, Ђорчем Петровим и Борисом Сарафовим учествује у тајном револуционарном кружоку. Касније је студирао на Војној академији у Софији. Две године је радио као егзархијски учитељ у Штипу, где је приступио Унутрашњој македонској револуционарној организацији (ВМОРО). Као један од њених кључних вођа, активно је радио на стварању мреже чета и припреми оружане борбе против Османског царства. 

Његова визија се темељила на идеји аутономије Македоније, јер је сматрао да би директна интервенција Бугарске изазвала реакцију суседних држава и довела до поделе територије. „Ми, Бугари из Македоније и Једренске Тракије, не смемо заборавити да у овом региону живе и други народи, а да су многе силе заинтересоване за његову судбину. Само заједничким снагама можемо изборити слободу и независност, ослањајући се на подршку Бугарске и великих сила“, говорио је Делчев.

Заједно са Дамеом Груевим и другим вођама ВМОРО, успео је да одложи Илинденски устанак за лето 1903. године, али није доживео његов почетак. Турска војска је 3. маја 1903. године опколила његову чету у селу Баница у Серском округу, где је погинуо у неравноправној борби. Његови посмртни остаци су током Првог светског рата пренети у Македонски научни институт у Софији, али су 1946. године, по наредби комунистичких власти, предати југословенским властима у Скопљу.

У Бугарској се Гоце Делчев слави као револуционарни апостол ВМРО, етнички Бугарин и национални херој, настављач ослободилачке борбе Васила Левског и симбол националног јединства. С друге стране, у Северној Македонији га такође поштују, али уз одбацивање његовог бугарског етничког порекла.

• Гоце Делчев је и Бугарин, и Македонац

Сам Делчев се недвосмислено изјашњавао као Бугарин и своје сународнике у Македонији називао Бугарима. У тадашњој терминологији, назив Македонци односио се на све становнике географске области Македоније – Бугаре, Турке, Грке, Албанце, Влахе, Цигане и Јевреје. Када је употребљаван за словенско становништво, означавао је регионалну бугарску припадност.

Бугарска је у више наврата у XXI веку предлагала Северној Македонији заједничко обележавање историјских личности и догађаја који су део заједничке историје, укључујући и Гоце Делчева. Ипак, Скопље је одбијало такве иницијативе уз образложење да оне угрожавају македонски национални идентитет.

Превод: Свјетлана Шатрић