БНР и БТА – лекција из сарадње и заједништва

Тачно месец дана након што је Бугарски национални радио свечано обележио свој 90. рођендан, историја наставља свој дијалог са нама – њеним ствараоцима.У свечаној атмосфери, 25. фебруара у Мермерном фоајеу јавног радија отворена је изложба „90 година БНР – Радио генерација Бугара“. Истовремено, представљен је и фебруарски број часописа ЛИК, посвећен овом значајном јубилеју.Изложба нуди својеврсно путовање кроз девет деценија постојања БНР-а, представљајући његов живот и развој кроз велике паное сачињене од фотографија и архивских докумената из фондова Државне архиве, БНР и Бугарске телеграфске агенције (БТА).

„Са ова два догађаја се осврћемо на историју, дужни смо да то учинимо на овако озбиљну годишњицу“, рекао је присутнима генерални директор Бугарског националног радија Милен Митев.

„Времена у којима данас раде медији нису нимало лака – од финансијских ограничења до борбе против дезинформација. У том контексту, фотографије са ове изложбе нису само визуелни записи, већ и сведочанства која изазивају различите емоције – изненађење, понос, недоумицу, па чак и гнев. Оне приказују значајне тренутке и достигнућа у историји радија, али и неке мање пријатне аспекте, попут спискова власника радио-апарата и процена њихове „поузданости“. Ипак, и те сегменте прошлости важно је памтити. Верујем да је ових 90 година иза нас тек почетак и да најбоље време за Радио тек долази!“

Јубилеј Бугарског националног радија уједно је и празник бугарског архива и културног памћења читавог друштва, јер у скоро једном веку постојања Радија огледа се историја Бугарске кроз три различите епохе, истакао је доцент Михаил Груев, председник Државног архива.

Јавни радио одувек је био и остаје узор за генерације новинара, укључујући и генералног директора БТА, Кирила Влчева, који је своју професионалну каријеру започео управо у згради на Булевару Драгана Цанкова бр. 4. Простор испред Првог студија БНР привремено се претворио у теренско студио колега из БТА. Путем видео-линка у програм су се укључили дописници Aгенције и БНР из Благоевграда, Варне, Великог Трнова, Скопља, Одесе, Русеа и Сливена. Посебну пажњу привукао је видео-разговора Милене Островске, дописнице БТА, која се тренутно налази у пратњи 33. бугарске антарктичке експедиције. Са палубе истраживачког брода „Св. Ћирило и Методије“, она је разговарала са музичком уредницом БНР-а Марином Великовом.

Кирил Влчев

„Бугарски национални радио и Бугарска телеграфска агенција данас показују како медији могу и треба да сарађују у име јавног интереса, јер је он важнији од међусобне конкуренције. Овим речима, генерални директор БТА, Кирил Влчев, нагласио је значај јединства медијских кућа, али и указао на два кључна питања која захтевају хитно усаглашавање ставова.

„Прво је међусобно поштовање између медија. Друго, посебно важно у недељи када се усваја државни буџет, јесте да заједнички утичемо на политичаре како би се осигурало адекватно финансирање медија – не само јавних, већ и приватних. Верујем да би новинари требало да буду изједначени са учитељима када је реч о зарадама. Ако се друштво слаже да просветни радници треба да примају 125% од просечне плате у земљи, онда би и новинари требало да добију исти статус у оквиру државног буџета“, истакао је Влчев.

Он је додао да је пре него што вештачка интелигенција завлада медијским простором, неопходно да се прво побринемо за – природну интелигенцију.

Фебруарски број угледног часописа „ЛИК“, који издаје БТА, носи наслов „БНР – 90 година касније“, а главни уредник Кирил Влчев описује га као израз љубави према радију.

И часопис и пратећа изложба подсећају на пионирске дане Радио Софије и првих радио-станица широм земље, прве руководиоце, спикере и радио-колективе, као и на развој радија кроз бурне деценије 20. века.

Изложба ће бити постављена у згради Државног архива у Софији, а потом ће обићи све градове у којима постоје регионалне станице БНР. Након тога, ова путујућа ретроспектива радијске историје стиже и у бугарске културне центре широм света.

„Бугарска је током 30-их и 40-их година прошлог века производила радио-апарате изузетног дизајна, који су истовремено радили без грешке. Ови уређаји, који су представљали праве технолошке драгуље свог времена, и данас изазивају дивљење.

„Чак је и на изложбеном паноу представљен један такав радио – савршеног дизајна, који ме је инспирисао да целокупно визуелно решење паноа и колорит целе поставке буде живописан, смирен, да пренесе дух епохе, а да не остане само у оквирима документаристике“, открива за Радио Бугарска Ивелина Велинова, уметничка ауторка поставке.

Само тринаест месеци након што је цар Борис III издао указ 25. јануара 1935. године, у фебруару 1936. године појавили су сеПрограми за иностранство БНР, данас познатих под именом „Радио Бугарска“. У почетку се програм емитовао на есперанту, а већ следеће године уследила су редовне емисије на француском, немачком, енглеском и италијанском језику.Један од људи блиских тадашњем директору радија, Сираку Скитнику, био је и угледни интелектуалац Петар Увалијев, који је уређивао програм на италијанском језику. О својим искуствима из тог периода говорио је1995. године, а тај снимак и данас се чува у Златном фонду БНР.

„Радио је изгледао као нешто потпуно невероватно… Границе су падале, јер су наши гласови летели. Били смо млади момци, можда још увек незрели, али смо говорили некоме са друге стране. Док се свет пре 60 година тврдоглаво делио на непријатеље, радио-таласи су прелазили ровове мржње. Радио нас је учио да не мрзимо.“

„Кроз приче које медији доносе, људи граде свој сопствени темељ и представу о свету“, каже медијски експерт и главни уредник часописа ЛИК, доцент Георги Лозанов.

„Часопис 'ЛИК' и његова редакцијска политика представљају територију културног памћења, а Бугарски национални радио је један од најзначајнијих феномена бугарске културе и, тиме, културног памћења“. У овом контексту, радио није само медијска платформа, већ и савремено читалище.Овај број треба да обухвати све аспекте БНР-а – није то лак задатак!

Међутим, у данашњем медијском окружењу доминира брза, сензационалистичка и лако сварљива новинарска продукција. Док у песмама често постављамо питање „Где је љубав?“, у новинарству се, као кључно, поставља питање: „Где је памћење?“:

„Памћење је идентитет“, објашњава доцент Лозанов. „Међутим, данашњи свет се суочава с озбиљним изазовима због феномена који назива „неофилија“ – глад за нечим новим, који карактерише савремени човек. Савременом човеку непрестано требају нови и нови подстицаји који ће му заокупити пажњу, а све то у веома кратком временском периоду, док не дође нешто ново. Памћење је, међутим, у неком смислу отпор према овом погледу на свет“, додаје Лозанов.

Међутим, он истиче да свет почиње да се умара од ове сталне потраге за новим. „Штавише, неофилија почиње да доноси прилично забрињавајуће политичке резултате на глобалном нивоу“, упозорава он, наглашавајући да ће следеће генерације имати великој потребу за повратком културног памћења и дубљем разумевању прошлости и повратку часопису као што је овај, који је посвећен Бугарском националном радију.