Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

На Дан ослобођења, председник се успротивио рушењу историјских споменика

Фотографија: БТА

Историја не сме бити извор подела, већ заједничка судбина и искуство из којег треба да изађемо мудрији, толерантнији, уједињенији и снажнији. Ово је председник Румен Радев рекао у свом говору поводом обележавања 3. марта, Дана ослобођења.

„Данас у Украјини и даље траје братоубилачко крвопролиће између праунука наших ослободилаца. То је и наша бугарска бол. Овај рат је разоткрио крхке темеље светског поретка и лажни патос о томе да су мир и људски живот највише вредности, као и заблуду да ће неко други чувати нашу слободу, гарантовати нашу безбедност и будућност“, истакао је Радев.

Према његовим речима, у овом тренутку у Бугарској постоје политичари који воде рат против споменика, прекрајају историју, вијоре стране заставе, разоружавају бугарску војску и чак су тражили укидање Дана ослобођења.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Запосленост у Бугарској једна од највећих у ЕУ, али преко милион људи не ради

Закључно са 31. децембром 2024. године, у Бугарској је било 3.765.000 људи радног узраста, односно 58,5% становништва земље. Мушкара је 1.970.000, а жена – 1.795.000. Ово је саопштио заменик председника Националног завода за статистику Свилен Колев...

објављено 22.10.25. 11.58

Коалиција ГЕРБ-СДС и партија "ДПС – Нови почетак" постигле договор о пуном мандату владе Жељаскова

На састанку у парламенту, у присуству партијских руководстава, коалиција  ГЕРБ-СДС и партија "ДПС – Нови почетак" су постигле договор о пуном мандату Владе и испуњењу обавеза за евроатлантску оријентацију Бугарске. Ово су саопштили прес-центри партија..

објављено 22.10.25. 11.10

Бугарска остаје међу земљама ЕУ са најнижим дугом у односу на БДП

Министарство финансија је пласирало још једну емисију обвезница на домаћем тржишту и тако је укупан износ новог државног дуга на домаћем и страном тржишту у 2025. години достигао око 17 милијарди 100 милиона лева. Максимални износ дозвољеног новог..

објављено 22.10.25. 10.00