Батак је име које сваки Бугарин изговара са поштовањем и болом, јер судбина овог малог града у Родопима представља једну од најкрвавијих страница бугарске историје – Баташки покољ. Нема Бугарина којег не прожму снажне емоције када закорачи на тло Батака и осети тежину историје којом је прожет сваки педаљ земље.
У првим данима након избијања Априлског устанка 1876. године, град је успевао да се одупре османским снагама. Међутим, 30. априла, Османско царство шаље одреде крвожедних башибозука, предвођених Ахмед-агом Барутанијом, како би казнили непокорно становништво. Већ 1. маја 1876. године Батак бива опкољен и почиње масакр који ће заувек остати урезан у сећање бугарског народа. Део становништва се склања у цркву, надајући се спасењу – али узалуд.


У храму је животе изгубило близу две хиљаде људи. Бугарска православна црква канонизовала је ове мученике вере и слободе и они данас заузимају почасно место међу светитељима православља.

„У самој цркви можете видети рупе од метака на зидовима и бунар који су мајке копале голим рукама. Можете видети лобање и кости (које су изложене у костурници – примедба уредника)“, каже Теодора Пејчинова. „У ствари, наша историја је исписана крвљу и костима и ми немамо право да је мењамо. Треба само да је сачувамо, да је пренесемо на нашу децу, да се памти и да се никада не понови оно што се догодило у Батаку током Априлског устанка.“
Сећање на ове мрачне странице бугарске историје чува се не само у храму Свете Недеље, већ и у Историјском музеју у Батаку, као и у Алеји препородитеља, посвећеној јунацима и жртвама. На њој су изложене спомен плоче и споменици који прати окрутну судбину жртава и сећају на њихов подвиг.

„Батак је поднео највеће жртве током Априлског устанка 1876. године. Од укупно 6-7 хиљада становника, скоро 5 хиљада је убијено – жена, деце, стараца, чак и беба. У локалном музеју постоји зид на којем су исписана имена дела настрадалих становника Батака. Ко пажљиво погледа, приметиће имена новорођенчади, мале деце, па чак и стогодишњака. А на том зиду помиње се тек једна трећина од укупног броја жртава Баташког покоља“, објашњава Теодора Пејчинова.

Догађаји у Батаку добили су велики одјек широм света захваљујући америчком новинару Јануаријусу Мекгахану, британском дипломати Јуџину Скајлеру, као и великим писцима и друштвеним делатницима попут Виктора Игоа и других.
Лондонски и париски листови објавили су потресне детаље о Баташком покољу, док је чувени британски политичар Вилијам Гледстон оштро осудио османске власти и позвао на хитну међународну реакцију:

„Батак је град чија је историја велика и тешка јер симболизује снагу бугарског духа у борби за велику идеју – слободу. Батак је симбол бугарства, свето место за сваког Бугарина!“, каже у закључку Теодора Пејчинова.
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: БНР Пловдив, visitbatak.bg, БГНЕС, БТА, theguardian.com
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се..
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало..