Корак напред, два корака назад – тако би се могла описати динамика српско-бугарских односа, сматра Дарко Аначков, председник једине бугарске организације у Врању. У интервјуу за Радио Бугарску, он је ниво билатералних односа оценио као незадовољавајући и истакао да су неопходни озбиљни разговори о кључним проблемима Бугара у Србији. Према његовим речима, организације наших сународника у западном суседству могу бити иницијатори дијалога, али је потребна воља обе државе да се проблеми – економски, као и они везани за права бугарске мањине – ставе на сто и почну да се решавају.
Јужни српски град Врање налази се на око 150 километара удаљености од Софије. Један је од већих центара Поморавља, који броји више од 70 хиљада становника. Већ осам година у њему делује Бугарско-српски центар, чије су иницијативе првенствено усмерене на упознавање младих са Бугарском.
„Бугарско-српски центар у Врању основан је 2018. године с мисијом очувања националног идентитета бугарске заједнице у овом граду“, каже његов председник, Дарко Аначков, и истиче: „Према званичном попису, у Врању живи око 600 особа које припадају бугарској националној мањини. Међутим, сигурни смо да је тај број знатно већи, јер многи потичу из мешовитих бракова, а неки, из њима познатих разлога, крију своје бугарско порекло. Бугарско-српски центар до сада је реализовао бројне културне пројекте који имају за циљ да на позитиван начин представе Бугарску младима у Србији. „Верујемо да су млади најбољи културни дипломати и да могу утицати на унапређење бугарско-српских односа. Примећујемо да они нису оптерећени прошлошћу и да желе да упознају бугарску културу, као и своје вршњаке у Бугарској. Број чланова Центра из године у годину расте, а за многе учлањење представља част."
Тренутно, Центар има 35 званичних чланова, али много више људи учествује у његовим активностима. Један од најскоријих догађаја била је радионица за израду мартеница за децу.
„Реализујемо низ иницијатива усмерених на рад са децом из Врања, јер желимо да науче бугарски, да упознају традицију и историју својих предака. Тренутно, нажалост, немамо другу могућност – немамо школу бугарског језика, па чак ни преводиоца за бугарски“, изјавио је Дарко Аначков, председник Бугарско-српског центра.
Готово сви пројекти овог центра реализују се уз подршку Министарства спољних послова Бугарске и Генералног конзулата Бугарске у Нишу.
Према неслужбеним статистикама, у Врању живи између две и три хиљаде Бугара. „Међутим, велики број њих не познаје добро бугарски језик, а неки га уопште не говоре. Зато је неопходно да се са овим људима ради, како бисмо надокнадили пропуштено“, наглашава Аначков.
Бугарско-српски центар организује низ активности с циљем побољшања знања из бугарског језика међу нашим сународницима у овом делу Србије:
„У оквиру удружења поседујемо библиотеку, а захваљујући подршци Генералног конзулата, Националног донаторског фонда „13 векова Бугарске“ и других организација, успели смо да набавимо велики број књига. Прошле године смо организовали два курса бугарског језика, као и припремне курсеве за будуће студенте у Бугарској. Захваљујући томе, последњих година знатно је порастао број студената који се школују у Бугарској, при чему највеће интересовање влада за медицинске науке и информационе технологије.“
Иницијативе Центра нису намењене само етничким Бугарима, већ су његова врата широм отворена за све становнике Врања.
„Као удружење, радимо и за српске грађане, јер сматрамо да је важно да се детаљно упознају са традицијом Бугарске као земље са богатом европском културом. У Србији и даље постоје одређене предрасуде о Бугарима, а ми, као Бугарско-српски центар, имамо задатак, ако тако могу да кажем, да променимо ову слику, ово мишљење о Бугарској у Србији“, објашњава Дарко Аначков, који од 2018. године предано ради на томе. Његови напори већ дају резултате, посебно међу младима. Тренутно, Центар ради на реализацији пројекта под називом „Европски културни кутак“.
У оквиру програма „Бугарска помоћ за развој“, који спроводи Министарство спољних послова Бугарске, покренут је још један значајан пројекат усмерен на јачање културних веза у региону. „Ово је шести пројекат у последње четири године који се финансира из овог програма, а његова главна мисија је промоција културне разноликости Балкана, са посебним фокусом на Србију и Бугарску. Циљна група овог пројекта су млади људи – носиоци промена и напретка. Веома је важно да разумеју значај културне разноликости као темеља будућности обе земље. Управо зато, конкретан циљ овог подухвата је стварање „културног кутка“ у оквиру Градске библиотеке у Врању. Пројекат подразумева опремање библиотеке новим полицама за књиге и њихово попуњавање европском литературом, укључујући и дела на бугарском језику. Овај корак биће од великог значаја за све грађане Врања, као и за Бугаре који желе да читају и уче свој матерњи језик. Међутим, оно што је можда још значајније јесте чињеница да овај пројекат представља пример успешне сарадње са градском библиотеком и државним институцијама. То је конкретан корак ка унапређењу српско-бугарских односа, који, по мом мишљењу, тренутно нису на задовољавајућем нивоу.“
Превод: Свјетлана ШатрићЈордан Минков је стигао у Брисел заједно са својом породицом 2007. године, када је Бугарска постала пуноправна чланица ЕУ. Његова супруга је добила уговор о раду на неодређено време у европским институцијама и то је преокренуло живот целе породице...
Данас, 27. фебруара, у 16.00 часова, у галерији на отвореном у Градској башти у Софији, биће отворена документарна изложба под називом "Васкрсење слободе". Организатор изложбе посвећене националном празнику Бугарске, 3. марту, дану када се обележава..
Најновије истраживање социолошке агенције „Мера” открива снажну подршку јавности за увођење строжих правила у бугарским школама. Анкета, спроведена од 29. до 31. јануара 2025. године на узорку од 801 пунолетног грађанина, показала је да Бугари..
Према најновијем извештају Евростата, Бугарска је забележила највишу стопу фертилитета у Европској унији током 2023. године, са просеком од 1,81..
Прошле су четири деценије од најдужег залеђивања Дунава, које памте становници бугарских градова на његовим обалама. Давне 1985. године, река је била..