Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Како је „Слава” спасена од заборава – прича о последњој бугарској подморници

Фотографија: Венета Николова

Белослав је мали град смештен на обали једног од рукава Варненског језера. Управо овде, на скромном градском пристаништу, усидрена је једина сачувана бугарска подморница„Слава”. Иако више не истражује дубине Црног мора, овај пловни објекат је данас претворен у један од најатрактивнијих музеја у Бугарској.


Посетиоци музеја могу се упознати са богатом историјом подморнице, која је произведена у Совјетском Савезу 1959. године. СССР је 1985. године подморницу уступио бугарској морнарици под именом „Лењински комсомол”, али је почетком 90-их преименована у „Слава”. Након што је Бугарска постала чланица НАТО-а, подморница је учествовала у заједничким вежбама са савезницима, али је касније напуштена и постепено пала у заборав. „Имали смо јасан циљ – да последња бугарска подморница не доживи судбину осталих, које су завршиле као старо гвожђе”, каже Данчо Калчев, управник музеја „Слава” и власник оближње фабрике стакла. Године 2018, његова породица и фондација „Белославско стакло” придружили су се иницијативи Савеза бугарских подморничара за обнову овог пловила. Две године касније, подморница је свечано отворена за јавност и дочекала своје прве посетиоце.


Људи могу да виде један импозантан војни објекат, дугачак 76 метара, широк 6,5 метара и висок 12 метара“, објашњава Калчев. „Могу да разумеју посвећеност бугарских морнара – 20 дана под водом, без могућности грешке, у мисији заштите домовине! Посетиоци обилазе торпедни одељак, у коме се налазе торпеда спремна за лансирање, као и спаваоницу посаде, где су морнари спавали у сменама од по осам сати. Изложене су и аналогне команде, са свим славинама и вијцима, које је сваки члан посаде морао добро познавати – јер је и најмања грешка могла значити катастрофу за све на броду.


Једна од најзанимљивијих тачака обиласка је одељење за шифровање, у коме су чуване строго поверљиве комуникације, као и 34 боце са компримованим ваздухом, неопходне за израњање подморнице. Посебно интересовање изазива кухиња, у којој је дневно припремано чак 180 оброка за посаду, као и два санитарна чвора – скучена, али од животне важности за 60 људи.”


Док се пробијамо крозуске, клаустрофобичне ходнике, постаје јасно шта значи живети у гвозденој дисциплини, делити ваздух са десетинама других људи и немати право на грешку. „Ово није сцена из филма – овде је све стварно”, истиче Калчев. Према неким изворима, подморница је током Кубанске кризе 1962. године пловила под совјетском заставом. Међутим, након што је 1985. предата бугарској морнарици, „Слава” је деловала искључиво у Црном мору.


„Ниједна бугарска подморница никада није напустила Црно море”, наглашава Калчев. „Њихов задатак био је да штите бугарску обалу и да буду прва линија одбране у случају сукоба. То су ратне машине направљене за уништавање непријатељских бродова.” Историјски гледано, Бугарска је у периоду између 1916. и 1918. била једна од ретких земаља у свету која је имала подморничку флоту. Нажалост, данас више нема ниједну активну подморницу у свом арсеналу.


Прочитајте још:

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова 



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Рилски манастир данас дочекује 200 ходочасника

Очекује се да ће данас 200 верника – учесника у ходочасничком походу у знак сећања на Рилског чудотворца, стићи у светињу на Рили. Ходочашће „Рилски чудотворац“ део је хришћанских верских рута, обједињених иницијативом „Путем вере.“ Походом..

објављено 5.8.25. 08.05

Надомак Софије откривена троугласта кула стара 1.800 г.

Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..

објављено 4.8.25. 15.15
Споменик на Петровој њиви, у Странџи планини, у част хероја Илинденско-преображенског устанка

Данас је 122 године од Илинденско-преображенског устанка

Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...

објављено 2.8.25. 10.25