Једна од несумњивих атракција Бугарске као туристичке дестинације jесте национална кухиња, која се одликује великом разноврсношћу и богатством мириса и укуса. Путуjући нашом земљом‚ странци имају прилику да упознаjу кулинарску специфику сваког краjа.
Још у 5. веку пре нове ере Херодот пише о Трачанима коjи су насељавали наше просторе и справљали броjна jела од рибе и дивљачи. А Прабугари су јели углавном месо и млеко. У Средњем веку у исхрани становништва преовлађивали су млечни производи и различита варива – грашак‚ пасуљ‚ сочива. Конзумирали су такође доста пилетине и јаја. Тек у 16. веку страни путешественици спомињу чувено бугарско кисело млеко у чиjем се саставу налази посебна бактериjа Лактобацилус булгарикус, коjоj оно дугуjе своj посебан укус и хранљиве квалитете.
Неке кулинарске традиције наших предака сачуване су кроз векове. И дан данас су различите врсте хлеба и пецива‚ а пре свега банице и зељанице‚ омиљене многим Бугарима. Поред киселог млека у нашоj националноj кухињи на пошти су сир и различите врсте махунастих култура. Од меса наjчешће се jеде свињетина‚ али ништа мање укусни су и специjалитети од телећег и jагњећег меса. Сва jела справљаjу се са пуно мирисавих зачина.
Једна кратка кулинарска шетња кроз нашу земљу убедила би нас да сваки краj има своjе специjалитете. На пример, баница се прави на различите начине. Рецимо‚ у Западноj Бугарскоj – у Ћустендилу и Софиjи, угостиће вас зељаницом, која се прави од неколико танких кора са надевом од зелениша – луком‚ празилуком‚ кисељаком и томе слично. У селима на обронцима живописне планине Родопи, у јужној Бугарскоj, справља се друга врста банице‚ тзв. родопски млин, коjи се обавезно jеде са киселим млеком. А киселом млеку, кажу‚ припада главна заслуга за дуговечност становника Родопа и Пирина. Посебно је укусно домаће овчиjе кисело млеко коjе се може наручити у скоро свакоj бугарскоj механи. Странци нарочито воле бугарски бели сир, коjи се користи у многим jелима и салатама.
У врућим летњим данима свуда ће вам понудити и популарни таратор – хладну супу од водом разблаженог киселог млека са ситно исецканим краставцима‚ млевеним орасима‚ мало чешњака и уља. Свакако ту је и чувена шопска салата од свежих краставаца‚ парадаjза‚ паприка са изренданим сиром, а уз њу одлично иде домаћа шљивова и лозова ракиjа.
Бугарска национална кухиња има пуно сличности са кухињама суседних балканских народа и пре свега са грчком и турском кухињом. Ако вам се укаже прилика да посетите реjон Асеновграда у јужној Бугарскоj‚ обавезно пробаjте укусне сармице од лозовог листа. Популарна jе и мусака, коjа се за разлику од грчке, у чиjоj су основи патлиџани, справља од кромпира и млевеног меса. Укусни су и тзв. кjопоолу – аjвар од патлиџана и печених паприка‚ зачињен белим луком‚ уљем и сирћетом‚ као и имам баjилди – специфично jело од патлиџана са различитим поврћем. Гостима планинског центра Банско у Пирин планини се допада популарна капама – богато jело од различитих врста меса‚ кобасица‚ киселог купуса и зачина. Наравно‚ уз капаму се пиjе пуно црног вина‚ тако да кулинарске успомене остаjу заиста траjно у сећању страних гостиjу. Веома популаран jе и jедан други пикантни сувомеснати производ од свињског меса – бански старац или бабек са мирисавим зачинима.
Што се бугарских десерата тиче, они личе на ориjенталне – прилично су зашећерени и сирупирани. Кажу да наjукусниjу баклаву или рецимо кадаиф справљаjу у Разградском или Трговишком краjу, у североисточноj Бугарскоj. Толумбе коjе пливаjу у густом шећерном сирупу‚ слатке млечне пите са карамелисаним шећером‚ реване са укусом цимета и jош пуно разноразних кулинарских искушења могу да обогате боравак страних гостиjу новим и непознатим укусима.
Преостаје нам само још да вам пожелимо добар апетит!
Фотографије: архива, pendara.bg, БНР - Радио Видин
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
У првом кварталу 2025. г, 1,1 млн Бугара путовало је туристички. Њих 75,7% путовало је само у земљи, 20% - само у иностранство, док је 4,3% путовало како у земљи тако и у иностранство, показују подаци Националног завода за статистику. Највише су..
Општина Ардино, у Родопима, је саопштила да већ припрема своју кандидатуру за учешће на 5. издању иницијативе Светске туристичке организације УН „Најбоља туристичка села“. Идеја међународног програма није само оценити и заштити рурална подручја,..
Међународна планинарска рута на велике удаљености Е3, део које је и рута „Ком – Емине“ дуж гребена Старе планине, и званично се проширила. Из Европске планинарске федерације ERA потврдили су да ће се рута Е3 проширити на „Црноморски пут“ /Black..